Globalno očekivanje dužine životnog veka moglo bi da se poveća za skoro pet godina, a milioni prevremenih smrti da budu sprečene, ukoliko bi se uticalo na pet faktora rizika po zdravlje, navodi se u izveštaju Svetske zdravstvene organizacije.
U izveštaju se navodi da su pet faktora rizika – loša ishrana u detinjstvu, nebezbedan seksualni život, alokohol, loši sanitarni uslovi i higijena i visok krvni pritisak – odgovorni za četvrtinu svih smrtnih slučajeva na svetu svake godine. Kaže se da bi uticanje na te rizike moglo da poveća globalni životni vek za skoro pet godina i spreči prevremenu smrt miliona ljudi. Stiven Morison je direktor Globalne zdravstvene politike u Centru za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu. On kaže da izveštaj pokazuje da zemlje u razvoju nose dvostruko breme zaraznih bolesti i hroničnih poremećaja. Ti hronični poremećaji povezani su sa načinom života.
„U izveštaju se kaže da ako vas zaista zanimaju zdravstveni problemi kao strateško pitanje, onda morate da počnete da da poklanjate mnogo više pažnje načinu na koji će zemlje u razvoju i njihova tržišta reagovati u odnosu na upotrebu alkohola i duvana, kao i na gojaznost i neaktivnost“.
Osam faktora rizika odgovorno je za više od 75 odsto slučajeva srčanih oboljenja, vodećih uzroka smrti širom sveta, dodaje se u izveštaju. Srčana oboljenja nekada su bila prevashodno povezana sa bogatim zemljama, ali većina tih smrtnih slučajeva danas se događa u zemljama u razvoju. Dok se siromašne zemlje bore sa hroničnim poremećajima, stručnjaci veruju da bi one od razvijenih zemalja, koje imaju iskustva u suočavanju sa tim bolestima, mogle da nauče mnogo.
„Ja verujem da to ima posledice u našim bilateralnim odnosima. Vrsta istraživačkih kapaciteta i pristup koje smo razvili trebalo bi da imaju određenu vrednost i trebalo bi da se usmerimo na napore da stvorimo partnerstvo na istraživačkom nivou“.
Izveštaj Globalnog zdravstvenog rizika opisuje 24 faktora koji utiču na zdravlje. Oni su spoj faktora okruženja, ponašanja i psihologije, uključujući emisiju štetnih gasova i upotrebu duvana. Svetska zdravstvena organizacija takođe upozorava da je, u zemljama u razvoju, loša uhranjenost značajan zdravstveni rizik, ali i da su gojaznost i prekomerna težina, čak i veći rizici u bogatijim zemljama, zato što uzrokuju veću smrtnost nego pothranjenost.