Linkovi

Popović: Važnost imovinskih i ekonomskih aspekata situacije na Kosovu


U organizaciji vašingtonskog Instituta za religiju i javnu politiku, predsednik Ekonomskog saveta Demokratske stranke Srbije Nenad Popović predstavio je u Vašingtonu svoju knjigu o ekonomiji Kosova. U razgovoru za naš program, Popović govori o svojoj knjizi i upravo postignutom sporazumu Srbije sa Medjunarodnim monetarnim fondom.

Popović: „Vrlo je važno da činjenice i svi elementi ukazuju na to da je Republika Srbija u proteklih 50 godina uložila preko 17 milijardi dolara u Kosovo i Metohiju i da to bude poznato pre svega američkoj javnosti, kako stručnoj, ekonomskoj, tako i akademskoj. Ova knjiga, koja je već izdata na srpskom i ruskom jeziku, imala je svoju promociju i ovde u Americi. Zašto baš u Americi, zašto baš u Vašingtonu, i zasto baš u jednoj od zgrada Kongresa? Jedna od najvećih nepravdi koja je učinjena Srbiji i srpskom narodu je potpuno bespravno oduzimanje imovine. Imovina i vlasništvo su univerzalne kategorije svugde u svetu i američki narod to zna i poštuje. Vrlo je važno sve ove elemente o ekonomiji izneti pred sud američke javnosti kada bude reči o budućem statusu Kosova, sa političke tačke gledišta, kada će se obavezno govoriti i o ekonomskom. Pitanje imovine i ekonomska pitanja na Kosovu i Metohiji će biti nezaobilazna.“

Glas Amerike: Kako tumačite upravo postignut sporazum o koriščenju kreditnog „ stend baj“ aranžmana izmedju Srbije i Medjunarodnog monetarnog fonda?

Popović: „Vrlo je važno reči da će ovaj aranžman pomoći stabilizaciji dinara i očuvanju njegovog kursa. Ali, takodje treba dodati, da sa te strane, koliko je pozitivan, vrlo je važno da se istovremeno ne dozvoli da se te pare troše za pokrivanje rupa u budžetu. Moram da kažem da ja, kao narodni poslanik, ne znam ništa o tim pregovorima. To sam čuo na televiziji i u izveštajima agencija. Malo je čudno da ovi pregovori budu obavijeni tolikim velom tajne. To su stvari o kojima i skupština treba da raspravlja. Mogu da kažem da je za makro- ekonomsku stabilnost to dobro, ali je vrlo važno reči da ni jedan cent tih para ne sme da podje u javnu potrošnju, jer onda će to biti dužničko ropstvo, a to bi morale da vraćaju sledeće generacije.“

Glas Amerike: Kakve mere bi vlada Srbije mogla da preduzme radi stimulisanja privrede?

Popović: „Najvažnije je danas da Vlada republike Srbije kreditna stredstva koja može da dobije od Ruske federacije ili nekih drugih izvora usmeri direktno u privredu. Sredstva MMF-a će se koristiti za makro- ekonomsku stabilnost, ali to neće pomoći da se reši ključni problem u srpskoj privredi, a to je nelikvidnost preduzeća. To može da se desi isključivo ako bi se sredstva preko Fonda za razvoj, neke razvojne banke, usmerila direktno u privredu i da preduzeća, koja imaju ogroman problem sa naplatom potraživanja, itd, mogu da na vrlo povoljan način dobiju ta kreditna sredstva, sa dosta velikim grejs periodom i da ih usmere direktno u proizvodnju. Ni jedan kredit nije skup ako se plasira u razvoj domaće privrede, a svaki kredit je skup ako se plasira u potrošnju.“

Glas Amerike: Kakva bi mogla da bude uloga privatnog sektora i kakav je njegov značaj za izlazak Srbije iz ekonomske krize?

Popović: „Privatni sektor je ključni faktor za izlazak iz privredne krize. Nažalost, u Srbiji još uvek proces privatizacije do kraja nije završen, pa Vlada mora u sledećih nekoliko meseci da završi ovaj proces. Privatni sektor je kao svugde u svetu ključan i generator je stvaranja novih radnih mesta i privlaćenja inostranog kapitala. Naravno, država ima ulogu da iskoristi svoj potencijal i sredstva usmeri u privatni sektor kako bi on mogao da konkuriše preduzećima iz sličnih oblasti u Evropskoj uniji. Danas privatni sektor u EU ima najpovoljnije moguće kredite čije kamatne stope su čak pet do sedam puta veće od onih u Srbiji. Tu je uloga Vlade baš u regulisanju tih elemenata i pomoći domaćoj privredi veoma važna. Svaka država vodi računa o domaćim preduzećima i o njihovom opstanku u jednoj vrlo žestokoj konkurenciji na svetskom tržištu.“

XS
SM
MD
LG