Komentarišući mogućnost da primena Privremenog trgovinskog sporazuma Srbije sa Evropskom unijom bude deblokirana, i izglede za brži napredak Beograda u procesu pridruživanja Uniji, Danijel Nelson, predsednik konsultantske firme „Globalni koncepti i komunikacije“ i stručnjak za Balkan, kaže u razgovoru za naš program da će to uglavnom zavisiti od vlade u Beogradu.
“Puna saradnja Beograda sa Haškim tribunalom je na dnevnom redu već godinama, dok se rok postojanja tribunala primiče kraju. Prema tome, kako se primiče rok mogućeg okončanja rada tribunala tenzija u vezi sa tim pitanjem raste. Da se nalazim u Beogradu i da zaista želim saradnju i, u krajnjoj liniji, integraciju u EU, savetovao bih punu saradnju sa tribunalom i predaju svih traženih dokumenata i podataka o najvažnijem preostalom haškom beguncu.”
Nelson dodaje da, kao i mnogi drugi, smatra da je mesto Srbije u Evropi:
“Srbija je trebalo da bude u Evropi već odavno i sve ono što remeti tu mogućnost, poput na primer, nesaradnje sa Hagom, trebalo bi da bude uklonjeno i nadam se da će u Beogradu u tom pogledu preovladati veća otvorenost.”
Osvrćući se na medjunarodni položaj Srbije u svetlu poseta Beogradu lidera vodećih svetskih sila, poput potpredsednika SAD Džozefa Bajdena i predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva, i tvrdnji nekih analitičara, uključujući saradnike američke analitičke firme “Stratfor”, da Srbija možda pokušava ponovo da balansira izmedju Istoka i Zapada poput nekadašnje Jugoslavije, Nelson ukazuje da samo veće zemlje, sa više resursa i većim uticajem, mogu da igraju takve igre.
“Možda bi Kazahstan na primer, to mogao, ali Srbija ne bi trebalo da pokušava. Odnosi SAD i Rusije su sada poboljšani. Govoreći spekulativno, mislim da je Medvedev takodje poručio liderima Srbije da ne preteruju sa pritiskom u vezi sa Kosovom. Mislim da strategija Srbije ne bi trebalo da bude neka vrsta igre izmedju Istoka i Zapada. To je stara politika. Nova politika bi trebalo da bude – integracija u globalnu ekonomiju, jer budućnost Srbije zaista leži u globalnoj kapitalističkoj privredi, i sistemu tržišne ekonomije.”
Govoreći o situaciji na Kosovu i njegovom medjunarodnom statusu, godinu i po dana nakon proglašenja nezavisnosti, Nelson ističe da se o samoj nezavisnosti više ne može pregovarati i da je ona nepovratna.
“Mislim da je potpredsednik Bajden to jasno stavio da znanja, kao i mnogi drugi - kako u Beogradu tako i širom sveta. Takodje mislim da Rusija neće ići u krajnosti zbog Kosova. Ako u Beogradu smatraju da je to tačno, mislim da greše. Drugo pitanje je, da se tako izrazim, segmentacija upravljanja na severu Kosova, odnosono Mitrovice. Istovremeno, medjutim, postoji značajno učešće Srba u politici Kosova van severa, a tu su i srpski ministri u aktuelnoj vladi. Takodje, mislim da će odziv srpskih birača na predstojećim lokalnim izborima na Kosovu biti znatan. To je važna promena i predstavlja prihvatanje postojećeg činjeničnog stanja.”
Nelson podseća da je u toku razmatranje zahteva Srbije za ocenu legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova od strane Medjunarodnog suda pravde, koji su podržale i neke članice Evropske unije, poput Rumunije, Slovačke i Španije, ali ističe da ne veruje da će ishod tog procesa, kakav god bio, bilo šta izmeniti.
“Kosovo će nastaviti da postoji kao nezavisna država, a njegov glavni problem više nije suverenitet, već ekonomija i kako da izgradi strukture koje neće biti korumpirane i koje će podržati izgradnju demokratske budućnosti.”
Tu preostaje dosta posla i to će biti i jedno od glavnih pitanja na predstojećim lokalnim, kao i na kasnijim opštim izborima, zaključuje predsednik konsultantske firme “Globalni koncepti i komunikacije, Danijel Nelson.