Povodom dvodnevnog samita Sjedinjenih Država i Evropske Unije u Vašingtonu, za "Glas Amerike" govori Karl Bilt, ministar inostranih poslova Švedske, koja do kraja godine predsedava rotirajućim predsedništvom Evropske Unije.
Razgovor sa Karlom Biltom vođen je u dvorištu jedne od zgrada vašingtonskog Univerziteta Džons Hopkins, gde se održavaju jednonedeljne manifestacije posvećene 20. godišnjici pada Berlinskog zida. Prvo pitanje za šefa švedske diplomatije bilo je da prokomentariše rezultate transatlantskog samita.
„Ostvarili smo nekoliko rezultata. Osnovali smo zajednički Savet za energetsku bezbednost u kojem učestvuju naši ministri za enegiju i spoljne poslove. Ujutro će biti održan prvi sastanak tog saveta na kojem će se raspravljati o velikim pitanjima. Održali smo veoma dobre razgovore o problemu klimatskih promena, na kome takođe sarađujemo. Nastojaćemo da u to uključimo i Indiju i Kinu. Predsednik Obama odlazi u Kinu iduće nedelje, a jedan evropski zvaničnik odlazi u Indiju. Razmotrili smo i situaciju u Avganistanu. Unija je upravo usvojila novi akcioni plan za Avganistan i Pakistan. Govorili smo o Bliskom istoku i naravno o finasijskim pitanjima i pitanjima trgovinske razmene. Sastanak je bio bogat temama“, rekao je Bilt.
Na pitanje da li se stavovi dve strane Atlantika poklapaju, Bilt je rekao:
„Mislim da delimo isto mišljenje u vezi sa Avganistanom i Bliskim istokom, gde se nadamo da će doći do povećanog pritiska za postizanje istinskog mirovnog sporazuma. U pogledu klimatskih promena očigledno postoje izvesne razlike. Sa Belom kućom se slažemo o tome kako rešavati pitanje Irana, mada među onima koji utiču na formiranje američke spoljne politike ima različitih viđenja tog problema“.
Bilt tvrdi da su Evropljani strpljiviji od Amerikanaca kada je reč o Avganistanu.
„Mi smo ti koji istrajavamo duže. To se ogleda u misijama kao što su one na području Balkana. Evropljani vide istoriju drugačije. Mi smatramo da se ona kreće sporo i ne verujemo u brza rešenja. Ako se upuštamo u misiju pomaganje izgradnje društva, potrebno je da istrajemo na duži rok. Znamo da jedna ili dve godine nisu dovoljne za takav zadatak“, kaže šef švedske diplomatije“.
Ministar inostranih poslova Švedske prokomenatrisao je i konačnu ratifikaciju Lisabonskog sporazuma.
„To predstavlja prekretnicu. Baš smo to komentarisali u Beloj kući sa predsednikom Obamom, potpredsednikom Bajdenom i predsednikom Evropske komisije, Barozom. Evropa sada napušta eru rotirajućeg predsedništva. Sada nam je potrebna konzistentnija strategija u našim odnosima sa spoljnim svetom. Sjedinjene Države žele da budemo aktivniji partner. Sada ćemo imati bolje instrumente, kao što je spoljnopolitički organ koji će verovatno biti najveći ili drugi po veličini u svetu. Biće potrebno nekoliko godina da se izgradi, ali to će biti moćno sredstvo koje će unaprediti naše akcije globalno“, rekao je Bilt.
On je naglasio da nije zainteresovan za položaj šefa evropske diplomatije. Upitan da li bi mogao da bude primoran da prihvati tu funkciju, kratko je odgovorio:
„Mučenje nije dozvoljeno“.
Što se tiče daljeg proširenja Unije, Bilt je rekao da od svih zemalja Zapadnog Balkana, na tom putu jedino zaostaje Bosna i Hercegovina. Sve ostale su, premao njegovom mišljenju, znatno odmakle.