Svake godine erozija i nivo mora rastu i odnesu dva metra obala duž zaliva Česapik na istočnoj obali Sjedinjenih Država. Tokom niza godina bilo je puno nastojanja da se kontroliše gubitak zemljišta - sa mešovitim rezultatima. Sada novi pristup za restauraciju pod nazivom Žive obale uliva nadu naučnicima.
Ova plaža izgleda zdravo i privlačno. Medjutim, pre mesec dana ništa od ovoga nije bilo ovde. Sve je to napravio čovek i plaža privlači sva živa stvorenja u ovoj oblasti uključujući račiće.
"Ovi račići vole restaurirane močvarne oblasti i najomiljenija hrana za grgeča i sve druge vrste ribe i to je jedna vrsta koja se, kako smo otkrili, značajno razmnožava nakon restauracije habitata u okviru projekta živa obala", priča Džejna Dejvis.
Dejvis je direktor i vodeći naučni saradnik Zadužbine za zaliv Česapik, privatne neprofitne organizacije koja finansira restauraciju i obrazovne projekte. To je jedna od preko deset organizacija angažovanih u ovom projektu.
"Ovaj projekat je dobar primer upotrebe prirodnog habitata kao i tradicionalnih orudja za zaštitu obale od erozije", kaže Dejvis.
Ovaj tim je izgradio kamene bedeme i plaže kako bi razbio snagu vetra i talasa, štiteći istovremeno plićak i sadeći travu kako bi se kreirao prijatni habitat.
Obala je deo prirodnog rezervata u gornjem delu zaliva Česapik oko 300 kilometara od okeana.
Suzen Bierd je menadžer Kompleksa močvara, nacionalnog prirodnog rezervata u zalivu Česapik.
"Ovo je veoma važan deo istočnog dela Nacionalnog prirodnog rezervata, jer mali uski zemljouz koji štiti deo pod imenom Heil Krik pruža habitat za niz riba, školjki i drugih vrsta životinja koje žive u toj oblasti", kaže ona.
Stotine ptica svake godine se sele sa severa kako bi izbegle teške zimske mesece. One tu otkrivaju da su vode prepune hrane i da je to pravi priobalni habitat za preživljavanje.
"To je jedno od najvažnijih zimskih skloništa na Česapiku", objašnjava Bierd.
Medjutim, toj oblasti pretila je ozbiljna erozija. Dejv Saderlend, koji se nalazi na čelu jednog od programa Službe za zaštitu riblja i životinja u Česapiku kaže, "erozija obalskog pojasa je svuda od 1,52 do 2,13 metara godišnje".
Saderlend objašnjava da su, mada je erozija uvek bila prirodni proces, klimatske promene i način na koji ljudi utiču na habitat pogoršali probleme na Česapiku. Stoga su sada hitno potrebni programi za restauraciju.
"S obzirom na globalno zagrevanje, to možda nije tako prirodno. Mada je nivo mora konzistentno rastao tokom niza godina, sada stopa nivoa mora ubrzano raste i mi nastojimo da se pozabavimo najkritičnijim, najprioritetnijim projektima", priča Saderlend.
Programi resturacije i zaštite obuhvataju i obrazovne aktivnosti. Učenici osnovne škole su sadili travu.
"Danas je vetrovit dan i deca su bila sjajna, sadila su travu i lepo se zabavljala", kaže Saderlend i dodaje da ove plitke vode omogućavaju brže razmnožavanje za mnoge riblje vrste i rakove. Taj projekat takodje obuhvata program restauracije ostriga.
"Ostrige se nalaze na istočnom krilu zaliva i mi ih ovde postavljamo u okviru naše pilot studije. One bi trebalo iduće godine da počnu da se razmožavaju", objašnjava on.
Do skora je zaštita obala obuhvatala stare tehnike poput izgradnje zidova za sprečavanje poplava. Mada i jedno i drugo štiti obale ni jedno ne ostavlja prostora za močvarne oblasti niti pruža habitat za životinjski i morski svet.
"Sada vlada teorija da žive obale mogu bolje da spreče rast nivoa mora no tradicionalni načini za zaštitu obala", zaključuje Džejna Dejvis dodajući da je suviše rano da bi se ocenilo da li će eksperiment o Živim obalama funkcionisati na duži rok, ali restaurirane oblasti već pokazuju izvesne pozitivne rezultate.