Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, svaka treća žena na svetu će doživeti nasilje tokom svog života. Organizacije za ljudska prava pozivaju Kongres da usvoji globalni zakon protiv nasilja nad ženama. Zakonom se predvidja i obaveza američke vlade da se angažuje u borbi protiv nasilja nad ženama i devojčicama širom sveta. Takodje bi se zahtevalo da se obezbede sredstva za petogodišnji program za smanjenje nasilja u zemljama gde je taj problem najozbiljniji.
Najnedužnije i najbespomoćnije osobe često postaju žrtve najbrutalnijih zločina.
„Osećam bol u duši. Ne mogu da se povratim zbog onoga što su mi učinili. Silovali su me pred mojim sinom,“ kaže Ntamitonde, žrtva silovanja iz Konga.
Pobunjenici su silovali tu ženu, spalili su joj kuću i ona je sada beskućnik i osramoćena je. Ona je jedna od više stotina hiljada žena u Kongu koje su tokom gradjanskog rata seksualno zlostavljane.
Državna sekretarka Hilari Klinton izjavila je povodom ovakvih slučajeva nasilja:
„Sjedinene Države osudjuju te napade i sve one koji su ih počinili i podstakli. Mi ukazujemo svetu da su oni koji napadaju civile koristeći sistematska silovanja krivi za zločine protiv čovečnosti.“
U avgustu, državna sekretarka Hilari Klinton odobrila je više od 17 miliona dolara za borbu protiv seksualnog nasilja u Kongu. Medjutim, grupe za zaštitu ljudskih prava smatraju da Sjedinjene Države treba da učine više. Glumica i ambasador dobre volje Ujedinjenih Nacija Nikol Kidmen izjavila je, pred članovima Kongresa, da su žene širom sveta žrtve silovanja, trgovine ljudima i nasilja u porodici:
„Nasilje nad ženama se ne procesuira pravno zato što to nije medju najvišim prioritetima vlada i ne smatra se hitnim socijalnim prioritetom. Mi to možemo da promenimo.“
Kidmen i grupe za zaštitu ljudkih prava traže od Kongresa da razmotri i usvoji globalni zakon protiv nasilja nad ženama. Nacrt zakona predstavio je još 2007., tadašnji senator Džo Bajden. Njime bi bila obezbedjena sredstva za pomoć u cilju okončanja nasilja protiv žena i devojčica u zemljama u razvoju. Demokratski kongresmen Bil Delahant kaže da se on i drugi zakonodavci spremaju da uskoro ponovo predstave taj zakonski akt. Ukoliko bude usvojen, on će obezbediti sredstva za žrtve, uključujući zdravstvenu negu. Takodje bi trebalo da finansira obuku lokalne policije u sprečavanju nasilja nad ženama. Grupe za zaštitu ljudskih prava bi takodje želele da Amerika bude partner sa ogranizacijama na terenu koje se bave obrazovanjem i ohrabrivanjem žena u zemljama u razvoju. Sina Van radi sa žrtvama zlostavljanja u Kambodži. Ona je bila prodata jednoj javnoj kući u glavnom gradu Pnom Penu kada je imala 13 godina:
„Rekli su mi da moram da zaradim novac za njih svakog dana. Ako to nisam učinila, primenjivali su na meni elektrošokove.“
Sina Van je bila zatočena i mučena više od dve godine dok je nije spasila jedna organizacija za ljudska prava. Ona sada pomaže drugim žrtvama da nauče nove stvari i počnu novi život. Melani Vervir je na čelu kancelarije za globalna pitanja žena u Državnom sekretarijatu:
„Najvažnije je da obrazovanje i ekonomska samostalnost budu osnovna orudja u borbi sa tim problemom.“
Vervir je istakla da je nasilje nad ženama takodje pitanje nacionalne bezbednosti:
„Medjusobna veza je jasna. Kada su žene potlačene, uprava je slaba, a ekstremizam se lakše uspostavlja.“
Grupe za zaštitu ljudskih prava i žene koje one štite moraće da sačekaju kako bi videli da li postoji dovoljna podrška u Kongresu da ovaj zakon bude usvojen.