Linkovi

Britanskim sistemom zdravstvene zaštite zbrinuto 60 miliona ljudi


Dok se u Sjedinjenim Državama vodi oštra debata o reformi zdravstvenog sistema, Glas Amerike razmatra druge nacionalne zdravstvene sisteme u svetu. Britanska Nacionalna zdravstvena služba je osnovana 1948, posle Drugog svetskog rata i garantuje zdravstvenu zaštitu za svih 60 miliona stanovnika.

Ako se razbolite u Britaniji i odete kod lekara ili u bolnicu, dobijete tretman i uglavnom nikada ne vidite račun.

"Pružamo negu starijima, trudnicama, novorodjenčadi, deci. Pružamo dugoročnu negu i određenim kategorijama pacijenata koji boluju od hroničnih oboljenja", kaže Fiona Vajs, koja je zadužena za tri londonske bolnice - kroz jednu od njih prođe milion pacijenata godišnje. Vlada određuje norme za zdravstvene usluge, kao što je maksimalno čekanje od 18 nedelja od uspostavljanja dijagnoze do hirurške operacije. Fiona Vajs kaže da pacijenti imaju sve raznovrsnije zahteve.

"Ukoliko imate visoku stopu infekcije, ili ne ispunjavate cilj od 18 nedelja ili se mnogo stvari kreće u lošem smeru što javnost zna, onda vam dolazi manje ljudi", objašnjava ona.

Cena za svaku uslugu je utvrđena i svi u Britaniji su pokriveni osiguranjem. Majkl Samers radi za Udruženje pacijenata, nevladinu organizaciju koja pomaže pacijentima da razumeju Nacionalnu zdravstvenu službu.

"Relativno je jeftina za ono što dobijete, postoji 60 godina, što znači da je dobro uspostavljena i da funkcioniše. Nije savršena, ali nema zemlje koja ima savršen sistem", priča Samers.

Udruženje odgovara na pitanja pacijenata i nudi savete o tome kako dobiti najbolju negu od nacionalne zdravstvene mreže.

"Mreža je zaista je ogromna. To je najveći poslodavac u zemlji. Kaže se da je zaposleno više ljudi nego u Crvenoj armiji, ako je to poređenje. Ogromna je, finansira je enormna količina novca, ali naravno, novac dolazi od poreza i donacija pacijenata", nastavlja Majkl Samers.

Veličina zdravstvene službe izgleda da je i osnova za mnoge pritužbe – dugo čekanje, otkazane hirurške intervencije, loša nega od strane medicinskog osoblja i pogrešne dijagnoze, izmedju ostalog. Britanski sistem podrazumeva da svi imaju zdravstveno osiguranje, ali kritičari kažu da su pacijenti, kojima je potreban komplikovan ili skup tretman, ostavljeni po strani. Doktor Karl Sikora, specijalista za rak, kaže da je problem u sistemu to što ne postoji nacionalni standard koji bi odredio koji su lekovi ili tretmani dostupni. Lokalni zdravstveni odbori odlučuju o tome šta je pokriveno.

"Svaki od njih ima različitu filozofiju o srčanim oboljenjima, raku, mentalnim bolestima. I usluge koje dobijete, za šta god su vam potrebne, zavise od toga gde živite. Mi to nazivamo lečenjem prema poštanskom broju", kaže dr Sikora.

Neki pacijenti moraju da se bore da bi dobili tretman kada odbor odluči da su lekovi ili tretman skupi, čak i ako bi mogli da produže život.

"Trebalo bi da postoji granica, ali naša granica je daleko niža nego u susednim zemljama. Mnogi savremeni lekovi za rak su deset puta manje dostupni ovde nego u Francuskoj, na primer", kaže Karl Sikora.

Nacionalni zdravstveni sistem je prednost u vremenima kao što su sadašnja, kada se Britanija priprema za moguću pandemiju svinjskog gripa, kaže Lijam Donaldson, glavni medicinski savetnik britanske vlade.

"Ako je potrebno, možemo da budemo veoma centralizovani. Možemo da dobijemo dovoljne količine vakcina, možemo da ih podelimo ljudima, da uspostavimo program vakcinacije i obezbedimo visok nivo pokrivenosti. Kada imamo nestašicu u jednom delu zemlje – kreveta ili kreveta za intenzivnu negu – možemo da obezbedimo da im se usluga pruži u drugom delu zemlje", zaključuje Donaldson.

I dok britanska Nacionalna zdravstvena služba ulazi u svoju sedmu deceniju, njen najveći izazov su sve veći troškovi za nove tehnologije i lekove. U Britaniji niko ne misli da će služba nestati, ali će političari možda morati da razmisle kako će da opstane u narednih 60 godina.

XS
SM
MD
LG