Linkovi

Sve krupnija finansijska uloga muslimanskih zemalja


Na sastanku u Istanbulu, zapadni lideri, naročito čelnici finansijskog sektora, bili su izloženi znatnoj kritici od strane ministara za finansije zemalja u razvoju.

Ministri su se žalili da su godinama morali da slušaju pridike zapadnih zemalja o superiornosti kapitalizma na Zapadu. Ali, po rečima indonežanske ministarke finansija, Srije Mulijanije Indravati, islamske zemlje nude sopstvene lekcije svetu u jeku globalne ekonomske krize.

„Ova kriza govori o preteranim rizicima, kao i o islamskim finansijskim transakcijama sa ugrađenim mehanizmom za sprečavanje takvog ponašanja. Pretpostavljam da zbog toga postoje velike šanse za uvođenje islamski-baziranih instrumenata i ovo je prilika za Islamsku banku za razvoj,“ rekla ministarka Indravati.

Prvi islamski finansijski proizvod lasniran je početkom 1970-tih, kada je osnovana Islamska banka za razvoj, sa sedištem u Saudijskoj Arabiji. Od tada povećava se obim islamskog finansijskog kapitala širom muslimanskog sveta. Glavna razlika između ovog i konvencionalnog kapitalističkog sistema jeste u tome što islamski finansijski kapital ne upotrebljava kamate, koje se kose sa Koranom. Kako objašnjava potpredsednik Islamske banke za razvoj, dr. Abdul Aziz Al-Hinai, reč je o pažljivoj proceni rizika i profita.

„Sve je bazirano na podeli - kako gubitka tako i profita. Konvencionalne banke ne učestvuju u gubicima. One zadržavaju profit, ne učestvujući u gubicima. Zato uvek čujete kako islamske finansije posluju sa istinskom ekonomijom. Mi ne pravimo gubitke tek tako, jer svaki gubitak mora da bude pokriven imovinom. Dug ne može da prevaziđe vrednost imovine. Korisnici te finansijske metode zato znaju da poslovanje sa stvarnom ekonomijom nosi manji rizik,“ ističe Hinaji.

U jeku ekonomske krize i u svetu koji strepi od rizika, na konvencionalnim tržištima se sve više pominju islamske banke, tvrdi Čarls Dalara, generalni direktor Instituta za međunarodne finansije. On kaže da bi stručnost islamskih bankara u oblasti procene rizika, kakvu zahteva islamski finansijski sistem, mogao znatno da pomogne zapadnim tržištima kapitala u svetu.

„Mislim da se nalazimo u fazi u kojoj tradicionalne finansije mogu nešto da nauče od islamskih finansija, odnosno da finansije zavise od produktivnosti. Usuđujem se da kažem da je to načelo bilo primenjeno u aktivnostima tradicionalnog finansijskog sektora u poslednjih nekoliko godina, do nekih nevolja ne bi došlo. Predviđem da će u budućnosti doći do sve većeg udruživanja tradicionalnih i islamskih finansija,“ kaže Čarls Dalara.

Islamski finansijski proizvodi su već prodrli na evropska tržišta. Sve očitija pouzdanost takvih investicija i sve veće opredeljenje za beskamatne opcije investiranja, privlači pažnju mnogih evropskih banaka, navodi dr. Al-Hinai iz Islamske banke za razvoj.

„Juče sam razgovaro sa jednom nemačkom bankom koja želi da počne da razvija islamske finansijske proizvode, jer posluje na mestu gde živi veliki broj imigranata koji više vole islamske finansijske proizvode. Oni sada pregovaraju sa Islamskom bankom za razvoj da dovedu strateškog partnera sa Bliskog Istoka koji bi im pomogao da razviju tražene proizvode. Pre krize, Zapad nije mnogo priznavao ovaj sektor, ali sada London, na primer, postaje centar islamskih finansija. Francuska želi isto. I druge Zapadne prestonice su zainteresovane, jer u tome vide dobru priliku,“ kaže Hinai.

Na nedavnom sastanku Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda u Istanbulu istaknuto je da jedan od faktora za uravnotežavanja globalne ekonomije predstavlja uključivanje tržišta zemalja u razvoju. Plasiranje islamskih finansijskih proizvoda na evropskim i američkim tržištima bilo bi korak u tom pravcu, smatraju neki posmatrači.

XS
SM
MD
LG