Iznenadni izbor predsednika Baraka Obame za ovogodišnjeg dobitnika Nobelove nagrade za mir izazvao je i pohvale i skepticizam.
Fondacija bivšeg južnoafričkog predsednika i prethodnog dobitnika Nobelove nagrade za mir, Nelsona Mandele, pozdravila je tu vest uz komentar kako se nada da će ta nagrada učvrstiti Obaminu predanost „promociji mira i iskorenjivanju siromaštva.“
Medjutim drugi kažu da je nagrada preuranjena s obzirom da je u pitanju lider koji je tek prvu godinu na položaju i koji nije zabeležio nikakav uočljivi napredak po nizu pitanja na planu inostrane politike.
Bivši poljski predsednik, Leh Valensa, takodje nobelovski laureat, rekao je da je bilo suviše rano nagraditi predsednika Obamu za mir i dodao da on do sada nije pružio doprinos u tom smislu.
Taliban u Avganistanu je osudio izbor predsednika Obame, istakavši da je on eskalirao tamošnji konflikt i doprineo pogibijama civila.
Mnogi kažu da nije reč o tome šta je predsednik Obama do sada postigao, već da je važno ono što bi mogao da postigne.
Još jedan dobitnik Nobelove nagrade za mir, nadbiskup Dezmond Tutu, iz Južnoafričke republike, rekao je da je ta nagrada „odraz poruke obećanja nade koju šalje predsednik Obama.“
Izraelski ministar odbrane Ehud Barak izrazio je nadu da će ova nagrada pojačati sposobnost predsednika Obame da donese mir Bliskom istoku.
Predstavnik iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinedžada izjavio je za francusku novinsku agenciju da bi nagrada trebalo da navede predsednika Obamu da počne da radi na okončanju nepravde u svetu.
Šef nuklearne agencije Ujedinjenih nacija, Mohamed el Baradej, još jedan bivši dobitnik Nobelove nagrade za mir, rekao je da je predsednik Obama oživeo nadu u mir u svetu.