Virus svinjskog gripa H1N1 širi se veoma brzo po severnoj hemisferi, a lekari i ostali zdravstveni radnici suočavaju se sa mnogo više posla nego obično. Čak i bez pandemije gripa, studije pokazuju da oko 60 odsto lekara u Sjedinjenim Državama pati od fizičke i psihičke iscrpljenosti. Takav stres koji pogadja lekare, može da uzrokuje medicinske greške, tako da univerziteti kojima se školuju američki lekar traže načine da spreče iscrpljenost.
Toliko dece dolazi u hitnu pomoć sa simtomima svinjskog gripa da su mnoge bolnice podigle šatore u kojima mogu da uspostave dijagnozu i tretiraju pacijente, bez kontakta sa ostalim pacijentima i bolničkim osobljem. U bolnici u Tenesiju, doktor Vilijem Mej se trudi da pregleda pacijente što brže.
„Ne sviđa nam se što moramo da dodajemo taj prostor. Mnogo radimo. Veoma smo zauzeti“, kaže Mej.
Čak i bez pandemije kao dodatnog posla, lekari su zauzeti više nego ikada. U Ročesteru u državi Njujork, lekar opšte prakse Majkl Šnajder uočava da mu se stres zbog posla postojano povećava proteklih 30 godina.
„Nešto se gubi kada vam neprekidno zvoe telefoni, zovu vas konsultanti, pale se kompjuterski ekrani“, priča Šnajder.
U nedavnom izveštaju klinike "Mejo" navodi se da oko 60 odsto američkih lekara povremeno pati od simptoma kao što su umor i depresija. Istraživanje je pokazalo da lekari, kada su premoreni ili depresivni, imaju više šansi da naprave greške – čak i one koje mogu da koštaju ljude života. Druga studija bavila se načinima na koje može da se pomogne lekarima da se bore sa stresom. Sedamdeset lekara opšte prakse u državi Njujork pohađalo je kurs relaksacije i komunikacionih veština na Univerzitetu u Ročesteru. Doktor Majkl Krasner, koji je vodio studiju, uočio je konkretne promene kod lekara posle godinu dana relaksacionog treninga.
„Iscrpljenost, uzajamno razumevanje, psihosocijalna orijentacija prema pacijentu, promene raspoloženja i neka pitanja ličnosti lekara, znatno su poboljšani“, kaže Krasner.
Dr Krasner smatra da lekari koji bolje komuniciraju i umeju da se opuste kad im se pruži prilika, mogu da izbegnu simptome emocionalne iscrpljenosti, kao što je nedostatak osećaja ispunjenosti ili teškoće u razumevanju sa pacijentima. Dr Šnajder kaže da im je kurs veoma pomogao:
„Udaljili smo se od nekih veština koje smo svi učili – ili smo verovali da smo ih naučili na fakultetu – a koje se odnose na komunikaciju. Intenzivan kurs na kojem se ponovo uče takve veštine, koje smo možda izgubili, zbog toga je dragocen“.
Istraživanje naglašava koliko je važno da se lekari posvete sopstvenom fizičkom i mentalnom zdravlju i zbog svoje dobrobiti i zbog dobrobiti pacijenata. Studija je objavljena u časopisu Američkog medicinskog udruženja.