Linkovi

Samit o klimatskim promenama u UN-u


Ujedinjene nacije predvode međunarodnu akciju za usporavanje globalnog zagrevanja. Generalni sekretar Svetske organizacije, Ban Ki-mun, kome je problem klime jedna od tema na samom vrhu programa, pokušava da podstakne pregovore o novom sporazumu o globalnoj klimi - dovođenjem stotinak šefova država i vlada na samit. Sutrašnji skup, u okviru zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, mogao bi da pokaže da li će na sastanku o klimi koji će se održati do kraja godine u Kopenhagenu, biti postignut napredak.

Naučnici kažu da se Zemlja menja, ali ne nabolje. Glečeri se tope prebrzo, nivo mora raste i vremenske nepogode su češće, sa poplavama i sušama koje utiču na prinose i stoku.
Naučnici kažu da bi izgledi za buduće naraštaje mogli da budu sumorni, ako se stopa globalnog zagrevanja znatno ne uspori. Generalni sekretar UN-a Ban Ki-mun, video je problem izbliza prilikom nedavnog odlaska na Arktik.

Stojeći na arktičkom ledu, osetio sam ogromnu moć prirode. Istovremeno, imao sam jak osećaj hitnosti i osećaj ranjivosti našeg sveta. Video sam kako se ti glečeri tope i tanje i ako ne preduzmemo hitnu akciju da sprečimo dalje otapanje glečera, naučnici nas upozoravaju da bi Arktik do 2030. praktično mogao da ostane bez leda.“

Glavni izazivač globalnog zagrevanja je porast nivoa ugljendioksida u atmosferi. On se povećava kroz proces sagorevanja nafte i uglja i krčenje šuma. Industrija, savremena poljoprivreda i krčenje šuma u svim zemljama doprinose globalnom zagrevanju, ali mnogi stručnjaci kažu da Kina, Sjedinjene Države, Brazil i Indonezija, ispuštaju najviše ugljenika.
Međunarodna zajednica bi htela da se novim sporazumom o globalnoj klimi smanji ispuštanje ugljenika i nada se da bi pregovori mogli da dovedu do usvajanja sporazuma na sastanku u decembru u danskoj prestonici. Generalni sekretar pokušava politički da podstakne te pregovore samitom posvećenom promeni klime, na kojem se očekuje stotinak svetskih lidera, koji se okupljaju istovremeno sa ostalim učesnicima godišnjeg zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Endru Dojc, iz organizacije Očuvanje prirode, kaže da lideri pre dolaska u Kopenhagen moraju da se obavežu na ozbiljno smanjenje ispuštanja štetnih gasova – odnosno najmanje 25 do 40 odsto.

„Hteli bismo da se bogate zemlje obavežu na smanjenje ispuštanja gasova. Hteli bismo da i zemlje u razvoju pristanu da počnu da smanjuju rast svojih emisija. One ne mogu i dalje da povećavaju ispuštanje gasova po sadašnjoj stopi, ali bismo voleli da nastave da im rastu ekonomije.“

Ujedinjene nacije traže smanjenje emisije gasova i način na koji bi zemljama u razvoju mogla da se pruži finansijska i tehnološka pomoć, da bi mogle da se prilagode uticaju promene klime. Ali to neće biti jeftino. Ujedinjene nacije i drugi procenjuju da bi to moglo da košta 400 do 600 milijardi dolara godišnje.

„To izgleda kao zaista velika cifra, dok ne pogledate koliko iznosi paket za podsticaj ekonomije u Sjedinjenim Državama i dok ne pogledate koliko smo potrošili za spasavanje osiguravajućih kompanija. Prva suma za njihov spas je bila 700 milijardi. Prema tome, razrešavanje klimatske promene u svih 130 zemalja u razvoju širom sveta svake godine košta manje nego što smo izdvojili za spas Vol strita.“

Dok pregovarači pokušavaju da pripreme sporazum do decembra, generalni sekretar kaže da svi možemo da pomognemo u spasavanju planete. On je za Glas Amerike izjavio da male izmene načina života mogu da pomognu, a da i on sam praktikuje to što propoveda.

„Gde god putujem, gde god odsedam, gasim svetlo. Takođe štedim vodu, tako da sam svoj udeo u ispuštanju ugljendioksida sveo na minimum. Zaista pokušavam da pružim primer.“

Generalni sekretar kaže da je urgentno da se međunarodna zajednica dogovori i usvoji sporazum u Kopenhagenu, jer planeta nema vremena za čekanje.

XS
SM
MD
LG