Istraživači su otkrili vezu u mozgu, koja bi mogla da bude odgovorna za izazivanje poremećaja nedostatka pažnje i hiperaktivnosti. Ranije studije ustanovile su razlike u delovima mozga koji kontrolišu pažnju i hiperaktivnost. Najnovija studija ustanovila je razlike u moždanim molekulima koji regulišu raspoloženje.
Simptomi poremećaja nedostatka pažnje i hiperaktivnosti različiti su. Neki koji imaju taj poremećaj ne mogu da sede mirno. Oni takodje reaguju impulsivno i lako mogu da budu ometeni. Kompletiranje liste moglo bi da bude teško. Dominik Poter priseća se kako je njena ćerka imala poteškoće dok je radila domaće zadatke.
„Trajalo je satima, matematika, bilo šta moglo je da traje satima“.
Doktor Nora Volkov iz Nacionalnog instituta za bolesti zavisnosti kaže da bi nedostatak pažnje i impulsivnost, koji karakterišu poremećaj, mogli da budu izazvani ometanjem u prenosu dopamina, glavnog regulatora raspoloženja koji pomaže ćelijskim vezama.
„Smatralo se da je Dopamin neuroprenosnik koji je osnova naše sposobnosti da shvatimo nagradu i budemo motivisani u svom ponašanju“.
Doktorka Volkov kaže da ako neko ne može da shvati nagradu možda će imati teškoće za izvrši zadatke. U studiji su korišćene slike napravljene u Brukhejvn nacionalnoj laboratoriji u Njujorku. Istraživači su uporedili moždane putanje koje prenose dopamin kod 53 odrasle osobe koje imaju poremećaj pažnje i hiperaktivnost, sa 44 odrasle osobe koje ga nemaju.
„Ustanovili smo niži nivo dopamina u mozgu pojedinaca koji imaju poremećaj, posebno u delovima mozga koji se odnose na nagradu i motivaciju“.
Doktorka Volkov navodi da su prekidi u prenosu dopamina bili direktno povezani sa nivoom nedostatka pažnje. U studiji se sugeriše da školski i radni zadaci uključe više elemanata nagrade, kako bi ljudi sa ovim poremećajem mogli efikasnije da ih obavljaju. Studija je objavljena u časopisu Američkog medicinskog udruženja.