Linkovi

Sve više Amerikanaca kupuje lokalno gajeno voće i povrće

  • Malkolm Braun

Sađenje povrća u Beloj kući – projekat koji je realizovala prva dama Mišel Obama – oduševo je zagovornike svežih, lokalno gajenih organskih proizvoda. Za Amerikance koji nemaju vreme, sposobnost ili pogodan komad zemljišta, postoji i drugačija mogućnost - „Zajednica za poljoprivredu“. Osnovni model biznisa postoji ovde već godinama, ali oni koji se njime bave, kažu da se taj koncept sada razvio zahvaljujući ponovnom interesovanju američkih potrošača za poreklo i kvalitet hrane.

Povrće, voće i zeleniš koji rastu na ovoj maloj farmi u Zapadnoj Virdžiniji, ne gaje se za police velikih samoposluga. Umesto toga, ti proizvodi će putovati pravo do domova u Vašingtonu i okolini. Samo nekoliko sati pošto je ubrano, ovo povrće stiglo je u vašingtonsko predgrađe Betezdu u Merilendu, udaljeno stotinak kilometara od farme.

Farmer Alen Beliet istovaruje prvu ovogodišnju isporuku koja je sortirana u kese, koje će do kraja sezone svake nedelje odnositi pretplatnici. Mušterije kao što je Mardži Orik plaćaju 600 dolara za deo roda povrća koje se u sezoni proizvodi više od 18 nedelja. Ona smatra da se to isplati, mada joj to nije osnovni motiv. Naime, oduševljena je ukusom tih proizvoda.

„Šargarepe se tope u ustima, jer su izuzetno sveže, tako da šargarepe iz naše lokalne prodavnice deluju kao da imaju ukus kartona. Nisam pomišljala na karton, sve dok nisam osetila ukus pravih šargarepa“, priča Orik.

Ima i drugih razloga, kao što je očuvanje ruralnih područja.

„Samo saznanje odakle vam hrana stiže, bilo je privlačno; veoma mi se dopada da dobijam svežu hranu“, dodaje Orik.

Alen Beliet, kao i drugi farmeri, brine zbog vremenskih prilika i mnoštva drugih stvari koje mogu da unište rod. Ako sve bude kako treba, ipak, on ne bi trebalo da ima besane noći zbog novca. Prema modelu „Zajednice za poljoprivredu“, naručioci plaćaju na početku sezone, prepuštajući farmerima brigu o kvalitetu i raznovrsnosti.

„Konvencionalne farme su u potpunosti usmerene na pozajmljivanje novca za seme, đubrivo i zatim otplaćivanje kredita od zarade. Mi ne moramo da pozajmljujemo novac. Imamo celokupan budžet u banci, teoretski, pre nego što posadimo prvo seme“, objašnjava Beliet.

Model „direktno do potrošača“, omogućava Alenu Belietu da koristi starije vrste semena – odabranog prema ukusu i hranljivim vrednostima, a ne prema sposobnosti da se održi duže u transportu ili skladištu.

„Ljudi koji su članovi naše zajednice za poljoprivredu nisu gurmani, iako su među mušterijama neka ambasadorska domaćinstva i šefovi restorana. Ali uopšteno govoreći, oni su samo ljudi koji, kada su osetili ukus prave hrane, više nisu bili zadovoljni onim što su mogli da kupe u samoposluzi“.

Beliet veći deo dobrog ukusa hrane, pripisuje sistemu organske poljoprivrede koji primenjuje, poznatijem kao biodinamika. Na primer, korov i druge štetne organizme uništava gasnim gorionikom, radije nego da koristi razne hemikalije.

Cilj farmi „Zajednice za poljoprivredu“ je i da nauče svoje mušterije kako se odgaja hrana koju koriste. Mušterije se podstiču da dođu i sami rade na zemljištu, ne bi li se učvrstila veza proizvođača i potrošača. Plaćanje unapred farmerima može da obezbedi miran san, ali Alen Beliet kaže da isto tako stvara snažno osećanje obaveze da se proizvod isporuči.

XS
SM
MD
LG