Evropska budućnost Kosova, iako postoji, u ovom trenutku je teško ostvariva zbog niza ozbiljnih prepreki - ocijenili su učesnici rasprave u američkom Institu za mir u Vašingtonu.
Na samitu Evropske Unije u Solunu, prije šest godina, poručeno je da će sve države Zapadnog Balkana jednog dana postati članice Unije. To se odnosi i na Kosovo, kategoričan je bivši šef UNMIK-a Soren Jesen Petersen.
“Da li je Kosovo evropska država? Mislim da je odgovor veoma jednostavan - dovoljno je da samo pogledate mapu. Da li ima evropsku budućnost? Smatram da je to takođe očigledno. I sama činjenica što je EU prisutna na kosovskoj teritoriji je jasna poruka da Unija želi da vidi Kosovo u Evropi.”
Enđeluše Morina, iz Kosovske inicijative za stabilnost, međutim naglašava da je skoro nemoguće za Kosovo da ima ugovorni odnos sa Evropskom Unijom, s obzirom na to da pet njenih članica ne priznaje kosovsku nezavisnost. Kosovo se takođe ne pominje kada je riječ o procesima vizne liberalizacije ili olakšica.
“Visoki zvaničnici Evropske Unije stalno nam govore da imamu evropsku perspektivu. Pojedini ljudi na Kosovu međutim nikada nisu vidjelu Evropu i ne znaju kako ona izgleda. Postoje studenti, koji ne znaju šta znači biti Evropljanin, zbog toga što nikada nisu putovali u evropske zemlje.”
Morina dodaje da se na Kosovu sve češće mogu čuti antievropski stavovi.
“U ovom trenutku sve je rasprostranjenije mišljenje da Kosovo ima drugačiji tretman u odnosu na ostale zemlje u regionu, posebno u odnosu na Srbiju. Njoj je, kako se čini, omogućena brza integracija, dok je Kosovo blokirano zbog stava pet članica i ne može da napreduje.”
Ubrzana integracija Srbije, za bivšeg šefa UNMIK-a, međutim ima smisla.
“Srbija u Evropi, u miru sa sobom i susjedima, je ključna za stabilnost i ekonomski prosperitet regiona. Istovremeno, smatram da bi Evropska unija trebalo da sklopi neku vrstu zvaničnog dogovora sa Srbijom, da ne smije da blokira proces pridruživanja Kosova, ukoliko postane članice Unije. Evropska unija bi trebalo do sada da nauči lekciju da ne može da prima članice koje blokiraju ulazak drugih zemalja.”
Petersen smatra da se Kosovo može nadati bržem procesu pridruživanja, zato što, u poređenju sa ostalim državama Zapadnog Balkana, ima desetogodišnjo iskustvo u saradnji sa Evropskom Unijom. Kosovske vlasti, kako ističe, imaju šansu, da sarađujući sa Euleksom, ispune veliki dio zahtjeva iz procesa pristupanja, naročito u oblasti vladavine prava. Danijel Server, iz američkog Instituta za mir, međutim ne dijeli Petersonov optimizam.
“Da bi Kosovo bilo uspješno u pridruživanju Evropskoj Uniji, mora da se riješi barem četiri upravljačke struktute, zato što Brisel ne prihvata članice kojima su potrebni EULEKS, UNMIK, paralelne institucije ili Međunarodna civilna kancelarija.”
Da bi se to dogodilo, zaključuje Server, potrebno je preduzeti ozbiljne napore u borbi protiv korupcije i osigurati pravedan tretman srpske i drugih manjina.