Linkovi

Nastavak debate o opravdanosti istrage poteza Bušove administracije


Rat protiv terorizma koji je vodila administracija bivšeg predsednika Džordža Buša ostavio je za sobom mnoga osetljiva pitanja. Administracija predsednika Baraka Obame saopštila je da će se radije okrenuti budućnosti nego istraživati greške učinjene u prošlosti. Međutim, krajem avgusta, Sekretarijat za pravosuđe najavio je pokretanje krivične istrage o mogućim kršenjima zakona prilikom ispitivanja osoba osumnjičenih za terorizam.

Odluka o pokretanju krivične istrage o postupcima pripadnika američke Centralne obaveštajne agencije izazvala je lavinu kritika na račun Obamine administracije. Najglasniji među republikancima je bivši potpredsednik, Dik Čejni:

„Mislim da je to užasan politički akt, koji će imati veoma, veoma teške dugoročne posledice po ljude koji obavljaju teške zadatke, donose teške odluke, a da sada moraju i da brinu šta će o tome reći naredna administracija,“ rekao je Čejni.

Predsednik Obama je rekao da bi više voleo da ne mora da se vraća u prošlost:

„Uopšte me ne zanima da svo vreme trošimo na rasprave o proteklih osam godina,“ rekao je on.

Međutim, po nalogu Sekretara za pravosuđe Erika Holdera, 24. avgusta, pokrenuta je krivična istraga o metodama ispitivanja CIE. Tome je prethodilo objavljivanje izveštaja generalnog inspektora Centralne obaveštajne agencije - nadzornog tela CIE - o primeni grubih metoda isleđivanja u periodu posle terorističkog napada 11. septembra 2001.

Naučni saradnik Centra za američki progres, Ken Gud, kaže da pravo pitanje nije zašto se Holder odlučio na ove korake, već zbog čega to nije učinjeno ranije. On podseća da su grube metode isleđivanja bile uzrok smrti nekolicine osumnjičenih za terorizam:

„Kako bi Sekretarijat za pravosuđe mogao da nosi taj naziv ako bi ignorisao dobijene dokaze o mogućem ubistvu. Moramo da se vratimo sistemu u kojem je Sekretarijat za pravosuđe neutralan faktor u sprovođenju zakona, bez povijanja prema trenutnom političkom vetru. Ukoliko su istiniti navodi o mučenjima i ubistvima sekretarijat to mora da istraži radi sopstvenog kredibiliteta,“ kaže Gud.

Medjutim, saradnik Instituta Brukings, Bendžamin Vitis, koji se bavi praksom pritvora, tvrde da su na osnovu isledničkih metoda koje su sada pod lupom skupljeni dragoceni podaci, pomoću kojih su sprečeni novi teroristički napadi na tlu Sjedinjenih Država:

„Sa stanovišta morala ta su pitanja veoma teška, ne samo zato što je tretman nekih zatvorenika bio zaista užasan, već zbog onog što je moglo da se dogodi. Bez tih informacija moglo je da dođe do napada u kojima je mogao da strada veliki broj ljudi. To bi takođe bilo užasno,“ smatra Vitis.

Međutim, za Toma Malinovskog, visokog funkcionera organizacije Hjuman rajts voč, ne postoji takva dilema:

„Doslovce svi pripadnici američkih oružanih snaga, kao i ozbiljni ljudi u obaveštajnim službama, reći će vam da takve metode pomažu neprijatelju. Olakšale su opstanak al Kaide, koja - ukazujuće na te metode - regrutuje nove članove. Ako je cilj smanjiti broj neprijatelja, onda Sjedinjene Države moraju da poštuju sopstvena načela i vode ovu borbu na razborit način,“ kaže Malinovski.

Ali, obe strane u debati slažu se u jednom: istraga koju je pokrenuo američki Sekretarijat za pravosuđe biće mučna i verovatno dugotrajna.




XS
SM
MD
LG