Tajland je nedavno bio domaćin prvog azijskog takmičenja u borilačkim veštinama organizovanog, pored ostalog, i radi povećanje interesovanja za ovu vrstu sporta u Aziji. Neke od zemalja učesnica, kao što je Irak, hrabro su se borile da promovišu sport u svojim sredinama. Ipak, Azijski olimpijski savet je odlučio da ove igre budu poslednje.
Azijsko takmičenje u borilačkim veštinama okupilo je stotine sportista iz 40 zemalja koji su imali priliku da testiraju svoje veštine. Discipline su različite i uključuju poznate borilačke veštine kao što su kung fu i karate, kao i neke egzotične pravce poput posebne vrste rvanja - uzbekistanskog kuraša. Irački olimpijski komitet je poslao tim iako se suočava sa finansijskim problemima i političkim uplitanjem u sport. Dvadesetčetvorogodišnji Mustafa Alsarai, irački muaj taj ili kik bokser, kaže da su se irački borci suočavali sa bezbednosnim i infrastrukturnim preprekama promovišući sport u svojoj zemlji.
„Ova vrsta sporta sporo se razvija. Uz Božju pomoć, u budućnosti će biti bolje. Situacija u Iraku je sada stabilna tako da će se svi sportovi više razvijati. Iračani vole sport, naročito borilačke veštine.“
Iračka vlada počela je da podržava borilačke veštine posle više godina nemara, usled rata i političkih sukoba. Samir Sadik al Musavi je na čelu Iračke džudo federacije i član je Iračkog olimpijskog komiteta. On kaže da su borilačke veštine dobar način da se mladi sklone s ulice.
„Počeli smo prošle godine kada je stigla pomoć od vlade zato što je njihova želja bila da mladi počnu da se bave ovim sportom.“
Nažalost, prvi azijski turnir borilačkih veština biće i poslednji. Azijski olimpijski savet je odlučio da ga priključi Azijskim igrama u zatvorenom koje se održavaju svake druge godine. Sasitara Pića-ića-narong je stalna sekretarka u tajlandskom Ministarstvu sporta i turizma koje je organizator ovog takmičenja. Ona kaže da je ministarstvo prihvatilo odluku saveta, ali da je razočarano što borilačke veštine u Aziji neće imati svoj turnir.
„Mislim da je to loša vest. Volela bih kada bi mogli da održimo drugi, treći i četvrti turnir na kom bi bile zastupljene samo borilačke veštine.“
Ali Sasitara kaže da bi Azijske igre u zatvorenom mogle biti korak u pravom smeru za borilačke veštine, i da bi u najmanju ruku privukle više publike. Veći interes mogao bi da motiviše više mladića kao što je Mustafa da postanu šampioni.