Linkovi

Malinovski: Istraga ne bi trebalo da bude ograničena


Povodom najnovije odluke američkog Sekretarijata za pravosuđe da pokrene istragu o mogućem zlostavljanju osumnjičenih za terorizam, razgovarali smo sa Tomom Malinovskim, direktorom za veze sa američkom vladom u organizaciji za odbranu ljudskih prava, Hjuman rajts voč. Za Malinovskog, bivšeg člana Saveta za nacionalnu bezbednost u Klintonovoj administraciji i jednog od vodećih vašingtonskih poznavalaca američke spoljne politike, pomenuta istraga označava povratak u vreme kada su Sjedinjene Države tretirale kršenje ljudskih prava ne kao stvar politike, već kao krivično delo.

„Pozdravljamo odluku sekretara za pravosuđe Erika Holdera o pokretanju istrage o mogućem zlostavljanjima zatvorenika. On je očigledno predan vladavini zakona i nastoji da Sekretarijat za pravosuđe ne bude podložan političkim pritiscima, što predstavlja dobrodošlu promenu ovde u Vašingtonu. Međutim, podjednako je važno da se istraga ne zaustavi na islednicima nižeg ranga, od kojih su neki prekoračivali specifična uputstva koja su dobili od Sekretarijata za pravosuđe, jer odgovornost za tu politiku snose visoki zvaničnici Bušove administracije. To ne bi bilo pravično niti bi donelo pravdu,“ kaže Malinovski.

Prema medijskim izveštajima, istraga će na početku biti usredsređena na uski krug islednika Centralne obaveštajne agencije, CIA-e. Malinovski kaže da ne bi bilo dobro da istraga ostane ograničenog dometa:

„Mislim da većina Amerikanaca i ljudi uopšte ne bi smatralo da je pravedno da budu kažnjeni samo oni na dnu hijerarhije. Svako zna da su tu politiku uveli predsednik i potpredsednik Sjedinjenih Država. O tome mora da se vodi računa prilikom suočavanja sa tako bolnom prošlošću.“

Prema mišljenju našeg sagovornika, američka javnost je podeljena u pogledu privođenja pravdi ljudi koji su tokom isleđivanja koristili grublje metode, kao što je simulirano davljenje:

„Jedan od argumenta koji se iznosi jeste da ne treba pozivati na odgovornost ljude koji su radili verujući da sprovode metode koje je Sekretarijat za pravosuđe proglasio zakonitim. To je dosta važan argument, ali postavlja se pitanje da li su visoki funkcioneri Bušove administracije zakon tumačili tendenciozno ili ne. Neki se protive krivičnoj istrazi tvrdeći da bi to izazvalo još veće podele u zemlji i tako omelo sprovođenje šire političke agende predsednika Obame, dok treći tvrde da će pokretanje istrage oslabiti rad CIA-e.“

Malinovski kaže da bi predstojeća istraga mogla da bude dugotrajna i mučna.

„Teško je ići ovim putem na pravedan i realan način, bez suočavanja sa pitanjem da li treba pozvati na odgovornost ljude kao što su bivši potpredsednik Dik Čejni, ili čak bivši predsednik Džordž Buš mladji. Za bilo koje društvo takvo pitanje bi bilo teško. Međutim, to je nešto što predstoji na kraju ovog procesa,“ kaže Malinovski.

Predsednik Obama je pre nekoliko meseci pozvao u Belu kuću vodeće predstavnike američkih organizacija za ljudska prava. Tom Malinovski je učestvovao u tim razgovorima.

„Razgovor koji je trajao sat i po, bio je veoma ozbiljan i sadržajan. Razmotrili smo većinu ovih pitanja. On je saslušao nas i mi smo saslušali njega. Oko nekih stvari smo se složili, a o drugima je svaka strana iznosila svoje argumente. To je vrsta razgovora kakve branioci ljudskih prava žele da vode sa predsednikom najmoćnije zemlje na svetu. Verujem da smo uticali na njega, a možda i on misli da je malo uticao na nas,“ kaže Malinovski.

Direktor Hjuman rajts voča za veze sa američkom vladom, smatra da je pomenuti susret u Beloj kući verovatno uticao na odluku Sekretarijata za pravosuđe da pokrene istragu o metodama isleđivanja osoba osumnjičenih za terorizam. Američke administracije, dodaje on, obično slušaju savet organizacija za ljudska prava kada su - kako kaže - „sve ostale opcije iscrpljene.“

XS
SM
MD
LG