Linkovi

Analitičari o posledicama smrtonosnih napada u Bagdadu


Irački premijer, Nuri Al Maliki, za talas bombaških napada u Bagdadu okrivljuje sunitske pobunjenike. Bar 95 ljudi je poginulo dok su stotine ranjene. Meta tih napada, pored ostalih ciljeva, bila su Ministarstva inostranih poslova i finansija. Bomba je juče eksplodirala i u centru Bagdada. Kako stručnjaci i analitičari ocenjuju situaciju i moguće posledice ovih napada?

Sreda je bila najsmrtonosniji dan u Bagdadu otkako su se, krajem juna, američe trupe povukle iz iračkih gradova. Najsmrotnosniji napad dogodio se preko puta iračkog Ministarstva inostranih poslova, gde su u eksploziji bombe porušeni betonski zidovi, porazbijani prozori i uništeno mnoštvo automobila. Nekoliko minuta pre toga, takođe kamionetom natovarenim eksplozivom napadnuto je Ministarstvo fianansija, u trenutku prolaska vojne patrole. Više eksplozija se dogodilo u dve trgovačke četvrti u centru Bagdada.

Za nasilje još niko nije preuzeo odgovornost, ali irački premijer, Nuri Al Maliki, okrivljuje sunitske pobunjenike povezane s Al Kaidom. On je rekao da njegova vlada mora ponovo da proceni bezbednosne mere. General Frenk Helmik, američki komandant zadužen za obuku iračkih snaga, na konferenciji za novinare u Pentagonu, koju je prenosila i televizija, nije odgovorio na konkretna pitanja u vezi s napadima. Ipak, naglasio je da je jasno da je u bezbednosnim merama bilo propusta.

„Ovi dogadjaji jasno pokazuju da bezbednost ne samo da je proces u razvoju, nego i obaveza koja nema kraj. I samo jedan napad u Iraku je napad previše.“

Vojni analitičar Stiven Bidl koji prati situaciju kao član Saveta za odnose sa inostranstvom u Vašingtonu, smatra da je u tome važan još jedan faktor.

„Bojim se da nedavni bombaški napadi u Bagdadu pokazuju da je šira sunitska zajednica, a ne samo al Kaida u Iraku, zabrinuta za svoju moguću sudbinu u Malikijevoj vladi kojom dominiraju šiiti, kada se Sjedinjene Države potpuno povuku iz te zemlje.“

Premijer Maliki kaže da su sunitski pobunjenici iskoristili prednost pokušaja vlade da uspostavi normalno stanje u zemlji. Vlada je naime počela da uklanja betonske zidove iz glavnih ulica u Bagdadu, postavljene da bi se sprečilo nasilje. Medjutim, Bidl kaže da je problem mnogo širi od tih zidova. On smatra da sunitska zajednica oseća da nije ravnopravno zastupljena u vladi kojom dominiraju šiiti.

„Suniti su se nadali da će vlada kojom dominiraju šiiti da ih uključi u iračke bezbednosne snage, da ih uključi u ekonomsku budućnost zemlje i da pripadnici sunitske zajednice učlanjeni u organizacije kao što je grupa Sinovi Iraka, neće biti hapšeni. Vlada nije ispunila ta obećanja i očekivanja. Uveren sam da je deo onoga što sada vidimo kao povećanje nasilja, želja sunitske zajednice da kaže Malikiju da za nepoštovanje bilo kojeg od tih dogovora – postoji cena.“

Bidl dodaje da će iračkim bezbednosnim snagama biti teško da se odbrane od sunitskih napada, ukoliko sami suniti ne odluče da ih prekinu, kao što se dogodilo 2007. godine.

Odlučujuće pitanje je da li će sunitska zajednica u Iraku tolerisati bombaše i bombaške akcije protiv civila u toj zemlji. Ako ih bude tolerisala, zbog strepnje da će bez njih šiitska vlast da ugnjetava sunite, ne verujem da će bilo kakvo ostvarivo povećanje efikasnosti iračkih bezbednosnih snaga biti dovoljno da ih spreči.“

Bidl kaže da bi američke trupe, zbog opasnosti od krvoprolića, trebalo postepeno – pre kraja 2011 - da se povuku iz Iraka, bez posebnih vremenskih rokova. Malikijev kabinet je proteklih dana predložio da se u januaru održi referendum o tome koliko dugo bi američke trupe trebalo da se zadrže u Iraku. Analitičari navode da će Iračani, ukoliko referendum bude održan, verovatno glasati za povlačenje godinu dana ranije.

XS
SM
MD
LG