Birači u Avganistanu će u četvrtak da odluče da li će ponovo izabrati predsednika Hamida Karzaija - na još jedan petogodišnji mandat, ili će se opredeliti za nekog od 36 preostalih kandidata koji kažu da imaju plan za izvođenje osiromašane zemlje iz osmogodišnjeg rata.
U Kabulu, čak je i gužva u saobraćajnom špicu prilika za informisanje birača. S obzirom da manje od trećine stanovništva Avganistana živi u većim gradovima, nadležni su se usredsredili na registraciju birača na ruralnim područjima i pronalaženje ljudi koji će da dežuraju na zabačenim biralištima – koji najpre treba da se upoznaju sa glasačkim procesom. Posle prethodnih predsedničkih izbora, pre pet godina, pojedini logistički problemi – kao što je mastilo koje su glasači mogli da operu s prsta – izgleda da su rešeni. Ali drugi problemi, pre svega talibanski napadi, pogoršali su se. U glavnom gradu pokrajine Zabul na jugu, prodavac Šah Vali kaže da namerava da glasa, ali da birači na zabačenijim područjima možda neće.
„Ponosni smo što ćemo da glasamo na izborima za predsednika i lokalne savete, ali nam je žao što nema bezbednosti. Sumnjamo da će u nekim okruzima izbori biti održani.“
Predsednik Karzai i njegovi politički saveznici tvrde da će se izbori održati, uprkos pretnjama Talibana da će poremetiti glasanje. Guverner Zabula, Ašraf Nasiri, kaže da je optimista u pogledu odziva na izbore.
„Mislim da bezbednosna situacija nije toliko loša koliko se misli. Naše bezbednosne snage su u svim okruzima i kontrolišemo situaciju.“
U Avganistanu su i hiljade dodatnih američkih vojnika i pripadnika NATO-a koji obezbeđuju izbore. Ali zvaničnici na Zapadu strahuju da pretnje Talibana i nasilje mogu oštro da smanje odziv i dovedu u opasnost verodostojnost izbora. Čak i američki ambasador Karl Ajkenberi okleva da pozove ljude da izađu na glasanje.
„Znamo da na dan izbora bezbednost neće biti savršena, tako da ne mogu da dajem savete običnim avganistanskim građanima, običnim ljudima. To će biti njihova odluka. Uz dodatno uveravanje da se svakodnevno ulažu najveći mogući napori da se stvore najbezbedniji mogući uslovi.“
Nedovoljna bezbednost u najvećem delu Avganistana znači mali broj političkih mitinga izvan Kabula. Sadašnji predsednik, Karzai, uživa ogromnu prednost nad svojim rivalima.Mnogi ga optužuju da zloupotrebljava položaj da bi sebi osigurao ponovni izbor. Dva glavna izazivača, koji su služili na ministarskim položajima u Karzaijevoj vladi, optužuju ga da uništava zemlju korupcijom i lošim upravljanjem. Neki birači su opet obazrivi u pogledu promene lidera usred rata. Jedan stanovnik Džalalabada kaže da je lično, sveukupno uzev, impresioniran načinom na koji Karzai obavlja svoj posao.
„Karzai je nasledio zemlju u ruševinama i onda je vratio tu istu zemlju na put obnove. Nismo našli nijednog kandidata koji može da završi ono što je Karzai započeo.“
Mada predsednički izbori dominiraju naslovnim stranicama, birači odlučuju i o više od tri hiljade kandidata za savetodavna pokrajinska veća. Ti kandidati, među kojima je i Zabihula Zamari u Džalalabadu, uglavnom vode direktnu kampanju sa malim brojem pratilaca. Ovaj Zamarijev pristalica kaže da su takve narodne kampanje tipičnije od pompeznih nacionalnih kampanja predsedničkih kandidata.
„Ljudi biraju kandidate koji im se dopadaju, koji su poštovani i koji mogu da im obezbede područje.“
Ključni test za narednog avganistanskog predsednika jeste da li će moći da računa na uticajne lokalne vođe - da mu pomognu u sprovođenju nacionalne politike. Predsednik Karzai je tokom prvog mandata imao poteškoće da poveća doseg centralne vlasti van Kabula. Ko god bude pobedio na izborima, imaće isti problem.