Linkovi

Sudbina humanitarca Raula Valenberga i dalje nepoznata


Švedskom humanitarnom radniku Raulu Valenbergu se pripisuje da je desetine hiljada mađarskih Jevreja tokom Drugog svetskog rata spasao deportacije u nacističke logore. Međutim, kada su sovjetske trupe 1945. ušle u Budimpeštu, on je bio uhapšen i niko ga više nikada nije video ili čuo o njemu. Na datum na koji bi Valenberg napunio 97. godina, 4. avgusta, Međunarodna federacija „Raul Valenberg“ je ponovo zatražila od ruskih vlasti da obelodane dokumenta o Valenbergovoj sudbini.

Mnogi sedamdesetogodišnjaci i osamdesetogodišnjaci koji su se nedavno okupili u kancelariji Međunarodne fondacije „Raul Valenberg“ na Menhetnu u Njujorku, za život mogu da zahvale istom čoveku, Raulu Valenbergu, Šveđaninu koji je kratkotrajno vodio budimpeštansku filijalu američke agencije nazvane Odbor za ratne izbeglice.

Prema tim svedocima, tokom šestomesečnog boravka u Mađarskoj tokom 1944, Valenberg je prisebno i hladnokrvno spasavao Jevreje izdvojene za koncentracione logore – dajući im falsifikovana dokumenta o švedskom državljanstvu, ponekad i u prisustvu pripadnika nacističkih i mađarskih fašističkih vojnika. Oni spaseni su tada smeštani u „sigurne“ kuće na koje je Valenberg postavljao table sa natpisom na primer „Švedska biblioteka“, da bi im obezbedio diplomatski status. Jedna od srećnih je bila i današnja čukun baka Kejla Kaufman.

„U svetoj knjizi ‘Talmud’ piše da je spasti jedan život isto što i spasti ceo svet.“

Ona je spasena zajedno sa roditeljima i troje braće i sestara.

I zahvaljujući tom njegovom čudesnom radu, hrabrosti, danas nas ima 201. A stotinu hiljada ljudi koje je spasao, danas su verovatno milion.“

Kejla Kaufman nikada nije srela Valenberga, ali kaže da joj je spasao oca iz kolone smrti.

„Pričao mi je da su se toj osobi čak i nacisti, kada ga ugledaju, iz nekog razloga izmicali. Imao je ogromnu harizmu u stilu ‘ja to mogu i ne možete da me sprečite’. Tu vrstu harizme. Bio je još dete, imao je 31, 32 godine.“

Valenberg, koji je bio hrišćanin, preživeo je naciste, ali su ga sovjetski vojnici kada su ušli u Budimpeštu januara 1945, uhapsili pod sumnjom da je američki špijun. Nadležni u Moskvi su 12 godina kasnije izdali dokument u kojem se navodi da je Valenberg umro prirodnom smrću u zatvoru u Moskvi 1947. Ali neki dokumenti i svedočanstva upućuju na zaključak da je on živeo duže i da je moguće da je bio likvidiran.

Mi i dalje ne znamo šta se dogodilo sa njim.“

Istoričar holokausta Mordekaj Paldil kaže da je gotovo siguran da su još živi pojedini agenti bivšeg sovjetskog KGB-a koji znaju šta se dogodilo s Valenbergom. Prema tome, Fondacija i preživeli nastavljaju pritisak na ruske lidere da dozvole svedocima da govore i obelodane sva dokumenta povezana sa Valenbergom.

„U interesu svih, uključujući i ruske vlasti, jeste da izađu u javnost sa potpunom pričom i da sve to ode u prošlost.“


U skladu sa tim, preživeli s područja grada Njujorka su se okupili na Menhetnu da obeleže dan na koji bi Raul Valenberg napunio 97 godina. Svi su se potpisali na plakat za svetsku kampanju „Sto hiljada imena za stotinu hiljada života“, pokrenutu s ciljem da se otkrije Valenbergova sudbina. Zahtev će biti upućen ruskom predsedniku Dmitriju Medvedevu.

XS
SM
MD
LG