Ovo je prvi kongres Fataha u poslednjih 20 godina. Lideri su ga nazvali jednim od načina da se oživi ta, sve manje popularna stranka medju Palestincima, koji optužuju njeno rukovodstvo za samozadovoljstvo, korupciju i za to da ne čini dovoljno za okončanje izraelske okupacije.
Mnogi
članovi starog rukovodstva su veterani palestinske oružane borbe, koji
smatraju da teroristička kampanja protiv Izraelaca ima prednost nad
usvajanjem umerenijeg stava.
Tokom ove konferencije, koja traje već
nedelju dana, članovi Fatha izneli su svoju predanost mirovnom procesu
- uključujući rešenje sa dve države. Istovremeno, stranka je usvojila
pravo da sprovodi sve vrste otpora protiv Izraelaca, ukoliko mirovni
pregovori ne uspeju.
To je gledište koje je do izvesne mere preuzela i nova generacija lidera, uključujući one koji kažu da prednost daju miru.
Dimitri
Diliani – tridesetogodišnjak i član Fataha – jedan je od onih koji su
se kandidovali za položaj u Revolucionarnom savetu Fataha.
„Ono
što smo naglasili na ovoj konferenciji jeste da je mir najbolji, ali ne
i jedini način da postignemo naše nacionalne ciljeve," rekao je Dilani.
Militantna grupa Hamas, koju podržava Iran, a koja se protivi
miru sa Izraelom, pobedila je na izborima u Gazi 2006. godine i naredne
godine proterala Fatah iz te enklave.
Njeni pozivi na uništenje
jevrejske države naišli su na odobravanje medju Palestincima, gnevnim
zbog izraelskog raseljavanja njihovog naroda pre šest decenija i zbog
neprekidne okupacije palestinskih teritorija.
Fatah se
iskristalisao kao umerenija palestinska frakcija zbog spremnosti da
pregovara sa Izraelom. Medjutim, analitičari kažu da niko u okviru te
organizacije ne može sebi da dozvoli politički da se odrekne oružanog
ustanka.
Prema prelimiranim rezultatima, medju izabranima za
Centralni komitet Fataha je Marvan Barguti, koji služi doživotnu
zatvorsku kaznu zbog uloge u ubistvu izraelskih civila i vojnika.
Na arhivskim TV snimcima vidi se Barguti kako izražava negodovanje u izraelskom sudu, nakon hapšenja 2002. godine.
„Mir će biti postignut okončanjem okupacije. Nema mira i nema bezbednosti sa okupacijom,“ rekao je tada Barguti.
Izraelsko
rukovodstvo budno prati konvenciju Fataha, a neki funkcioneri
izražavaju uznemirenost i zgroženost zbog odbijanja te grupe da se
potpuno odrekne mogućnosti oružanog ustanka i njenog odbijanja da
prizna Izrael kao državu jevrejskog naroda. Na ovom kongresu Fatah je
takodje usvojio beskompromisnu platformu o ključnim pitanjima, poput
Jerusalima, nasilja, izbeglica i granica.
Ratoborni izraelski
ministar inostranih poslova, Avigdor Liberman, rekao je američkoj
delegaciji koja je došla u posetu u ponedeljak da „radikalni i
beskompromisni stavovi“ Fataha – po njegovim rečima – "zakopavaju svaku
mogućnost postizanja sveobuhvatnog sporazuma sa Palestincima u
predstojećim godinama."
Tokom jednonedeljne konferencije,
delegati su za lidera ponovo izabrali palestinskog predsednika Mahmuda
Abasa. Jedna od stvari koje Abas želi je da Fatah ponovo stekne
kontrolu nad Pojasom Gaze, i njegovo ponovno ujedinjenje sa Zapadnom
obalom – što je cilj koji takodje ima i Izrael. Mada neki izraelski
lideri ne vole stavove koje je Fatah na ovoj konferenciji ponovo
potvrdio, mnogi vide Abasa kao nekoga sa kim mogu da pregovaraju.
S obzirom da su na čelu stranke nova lica, neki se nadaju da će se sa njima javiti i nov pristup miru.