U „Evropska unija neće nikada biti vojna supersila, niti ona to želi da bude.drugom delu razgovora za naš program, ambasador Švedske u Vašingtonu, Jonas Hafstrem, osvrnuo se na odnose Vašingtona i Brisela i na glavna medjunaordna pitanja sa kojima se EU i SAD trenutno suočavaju. Po rečima ambasador Hafstrema, američko-evropski odnosi nisu odavno bili tako bliski kao što su danas.
„Predsednik Obama je u prvih šest meseci svog mandata tri puta posetio Evropu. A imao je i posetu tokom svoje predsedničke kampanje. Za nas je to znak da je Bela kuća zainteresovana za Evropu i da smo dobili partnera koji je spreman da sluša druge. Pored toga Evropska unija je najveća integrisana ekonomija u svetu i najveći trgovinski partner za 130 zemalja. Unija je očigledno finansijska i ekonomska supersila. Američka strana to potvrđuje i zato verujem da ćemo udruženim snagama moći da rešavamo i najteže krize,“ kaže ambasador Hafstrem.
Na neprekidne kritike nekih krugova u Vašingtonu da Evropska unija i dalje nema zajednički, sve-evropski punkt na koji američka strana može da se osloni, ambasador Hafstrem uzvraća da bi usvajanje novog evropskog ustava, takozvanog Lisabonskog sporazuma, ukinulo takve primedbe.
„Zato nastojimo da obezbedimo usvajanje Lisabonskog sporazuma, koji predviđa funkciju predsednika i ministra inostranih poslova Evropske unije sa petogodišnjim mandatom. Ako sporazum bude usvojen do kraja godine, već od januara 2010. postojalo bi i novo evropsko ministarstvo spoljnih poslova. Mislim da ćemo pomoću tih institucija moći bolje da afirmišemo ulogu Evropske unije u svetu i učinimo mnogo efikasnijom našu saradnju sa Sjedinjenim Državama,“ rekao je švedski ambasador.
Na pitanje da li se takozvana „stara“ i „nova“ Evropa slažu oko spoljnopolitičkih prioriteta, posebno u odnosu na Rusiju, ambasador Hafstrem je odgovorio:
„Evopska Unija počela je 1957. sa samo šest članica. Danas, 2009., u njenom sastavu je 27 zemalja. Taj proces je doprineo da Unija postane uzor u svetu za ostvarenje integracije i pomirenja. Što se tiče podela, treba podsetiti da su najnovije članice bloka dugo bile pod sovjetskom komunističkom diktaturom, dok su zapadne zemlje već odavno slobodne. Mislim da će te dve strane izgraditi čvrsti konzensus i da će vremenom postati savršen spoj,“ kaže Hafstrem.
Švedski ambasador je ovako opisao sadašnje rusko-evropske veze.
„Ruski udar na Gruziju dovelo je do jasnog nazadovanja u odnosima. To smo Moskvi jasno predočili i Kremlj to zna. Međutim, imamo i sporazum o Gruziji i što je veoma važno tamo smo uputili posmatračku misiju koja funkcioniše. Lično se zalažem za veće angažovanje sa Rusijom. Pri tom se nadam da će novo, mlađe vođstvo Rusije, uključujući predsednika Dmitrija Medvedeva, želeti da se istinski uključi u novi globalni poredak. Trebalo bi da sarađujemo u izgradnji novih institucija i rešavanju globalnih pitanja. Ni jedna zemlja nije supresila niti može da funkcioniše sama,“ kaže švedski ambasador.
Evropska unija ne vidi u Rusiji ni suparnika niti protivnika, nastavio je ambasador Jonas Hafstrem:
„Evropska unija neće nikada biti vojna supersila, niti ona to želi da bude. Ona je veoma dobra na poslu izgradnje državnih institucija i kombinovanju bezbednosti sa dugoročnim razvojem. Imamo trupe u Čadu, koje nastoje da spreče da sukob u Darfuru zahvati šire područje. Kao što sam pomenuo imamo i posmatračku misiju u Gruziji. Naši brodovi patroliraju Adenskim zalivom u borbi protiv piratstva, a prisutni smo i u Avganistanu, gde Evropska unija namerava da bude duže angažovana, jer problemi te zemlji nisu ni jednostavni niti se mogu brzo savladati,“ kaže švedski ambasador.
Švedska, koja predsedava evropskim blokom do kraja godine, nastojaće da ojača ulogu Unije u svetu zalagajući se za mir, razvoj, demokratiju i zaštitu ljudskih prava - zaključio je ambasador Jonas Hafstrem.