Sadašnja ekonomska kriza navela je mnoge Amerikance da razmotre nešto o čemu ranije nisu razmišljali - o podnošenju zahteva za proglašavanje bankrotstva. S jedne strane, to znači oduzimanje i rasprodaju sve osim neophodne imovine, kako bi se bar donekle namirili dugovi. Ali bankrotstvo istovremeno znači otpisivanje ostatka dugova kako bi dužnik mogao ponovo da stane na svoje noge.
Naša sagovornica, koju ćemo nazvati Meri, doživela je nagli pad prihoda pa je morala da donese tu drastičnu odluku.
"Da su poslovi ponovo počeli da dolaze, to bi rešilo problem. Ali to se nije desilo. Bankrotstvo je bilo poslednja opcija," kaže Meri.
Njen advokat, Henri Somer, objašnjava šta to konkretno znači.
"Najpre mora da se ispuni gomila formulara o imovini koju posedujete, o dugovima, o prihodima i drugim finansijskim transakcijama. Deo imovine može da se zadrži, a ostatak ide poveriocima. Za uzvrat, većina dugova se otpisuje," kaže Somer.
Uprkos tome što se na bankrotstvo gleda kao na propast, u prvih 6 meseci ove godine, broj privatnika koji su zatražili proglašenje bankrotstva porastao je za 37 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Bankrotstvo u Sjedinjenim Državama ima dugu istoriju. Ali, kako kaže advokat Somer, ono je od ključne važnosti za američki ekonomski sistem.
"Bankrotstvo je odavno deo američkog zakona jer Amerika veruje u slobodno tržište, na kome ljudi preuzimaju rizike. Mi želimo da preduzeća preuzimaju rizike i započinju nove poslove, ali ne želimo da, ako im poslovi propadnu, budu opterećeni dugovima do kraja života," kaže Somer.
Uprkos uverenju da bankrotstvo proglašavaju samo bogati, Somer kaže da većina onih koji su potražili to pribežište ne spadaju u bogate.
"Većina onih koji podnose zahtev za bankrotstvo spadaju u nižu srednju klasu, koji imaju slabije plaćene poslove i nemaju velike prihode," kaže Somer.
Jedan od najvažnijih činilaca bankrotstva su nagomilani dugovi, kaže Somer i dodaje da ljude na taj korak navodi jedan od tri moguća događaja:
"Medicinski problemi, razvod ili gubitak zaposlenja. Ako nemaju pozamašnu ušteđevinu to postaje veliki problem," kaže on.
Ali, na povećanje broja zahteva za bankrotstvo takođe su uticale promene na tržištu kuća i stanova, kaže advokat Somer.
"Duže vreme ljudi su mogli da otplate dugove na kreditnim karticama tako što bi obnovili kredit za kuću ili uzeli kredit na uvećanu vrednost kuće i tom novcem otplatili dug. Ali kada su vrednosti kuća pale ta opcija je nestala," kaže on.
Pojedinci, koji su se kao Meri našli u bankrotstvu, moraju da razmisle kako da u budućnosti izbegavaju takvu situaciju.
"Mnogo sam razmišljala o tome šta se dogodilo i kako će izgledati moj dalji život. Odeću više ne mogu da kupujem. Više ne odlazim u bisokop. Jedem manje, i sasvim drugačiju vrstu hrane," kaže Meri.
Od 2005. godine, svako ko podnese zahtev za proglašavanje bankrotstva mora da odsluša dočasovno predavanje o rizicima uzimanja kredita. Zakonodavci se nadaju da će to, u dugoročnom smislu, značiti da niko više neće podnositi taj zahtev više od jednog puta.