Bivši američki predsednik Bil Klinton u utorak je otputovao u iznenadnu posetu Severnoj Koreji i sastao se sa izolovanim predsednikom te zemlje, kako bi izdejstvovao slobodu za dve pritvorene američke novinarke. Mada administracija predsednika Obame insistira da je to bila privatna humanitarna poseta, neki kritičari je vide kao ublažavanje američkog stava prema severno-korejskoj politici.
To je možda bio kraj patnji za dve američke novinarke, ali poseta predsednika Bila Klintona, koja je rezultirala njihovim oslobađenjem, mogla bi da označi i početak daleko većeg izazova u odnosima Sjedinjenih Država i Severne Koreje. Do posete predsednika Klintona došlo je u trenutku dok Sjedinjene Države i međunarodna zajednica vrše pritisak na Severnu Koreju, uvođenjem oštrih sankcija, pošto je komunistička država sprovela nuklearne probe, ispalila balističke projektile i napustila šestostrane pregovore o nuklearnom razoružanju Pjongjanga.
Stručnjak za azijska i pacifička pitanja, Piter Bruks, iz vašingtonskog instituta Heritidž upozorava da bi Klintonova poseta mogla biti viđena kao ublaženje američke politike prema Severnoj Koreji:
„Nema kazne za stvari koje su uradili. Mogli bismo se naći u rizičnoj situaciji da nagrađujemo loše ponašanje. To bi moglo da se ponovi i u budućnosti“.
Međutim, analitičar za pitanja istočne Azije, iz vašingtonskog instituta Brukings, Denis Vajlder, kaže da Sjedinjene Države nisu imale izbora:
„Mislim da je odluka da mu se dopusti da tamo ode bila ispravna, jer su novinarke sada kod kuće. Kao običan građanin u humanitarnoj misiji – uradio je odličan posao“.
Vajlder kaže da je Severna Koreja nastojala da ublaži pritisak nastao zbog sankcija i da je upotrebila novinarke Loru Ling i Junu Li kao taoce:
„Nema sumnje da su one bile argument Severne Koreje za pregovore. Kim nikada nije imao nameru da pošalje dve novinarke u gulag, iako im je izrekao 12-godišnju kaznu“.
Obamina administracija distancirala sa od Klintonove posete, insistirajući da to nije bila zvanična poseta Bele kuće.
„Uspešno smo okončali humanitarnu misiju. Bila je to privatna misija,“ izjavila je državna sekretarka Hilari Klinton.
Međutim, analitičar Denis Vajlder kaže da je teško ignorisati veze Bila Klintona sa aktuelnom administracijom:
„Činjenica da Bil Klinton nije samo član Demokratske stranke, već i bivši predsednik Sjedinjenih Država i muž sadašnjeg državnog sekretara, govori da je on jako povezan sa administracijom i da nije samo običan građanin“.
Kritičari navode da su Sjedinjene Države pružile Severnoj Koreji dve stvari koje je tražila: posetu visokog funkcionera, i izvinjenje od strane administracije. Prošlog meseca državna sekretarka Hilari Klinton izvinila se na jednom skupu:
„Mislim da je svima žao zbog onoga što se desilo“.
Sjedinjene Države i Severna Koreja nemaju diplomatske odnose. Poslednji put funkcioner američke administracije posetio je Severnu Koreju tokom Klintonovog mandata, pre devet godina. Stručnjaci veruju da Severna Koreja nastoji da se ponovo poveže sa Sjedinjenim Državama, sada kad je novi predsednik u Beloj kući, a međunarodna zajednica svakako će pratiti poteze Obamine administracije prema Severnoj Koreji i da li će Sjedinjene Države nastaviti svoj čvrsti kurs prema zvaničnom Pjongjangu.