Prema podacima Sekretarijata za pravosudje, svaka treća osoba u Sjedinjenim Državama bila je žrtva porodičnog nasilja. Kongres je 1994. usvojio Zakon o nasilju nad ženama kako bi pripadnice lepšeg pola zaštitio od zlostavljanja u porodici. Od tada sve više žena prijavljuje zločin ove vrste. Zakonodavci sada planiraju da procene delotvornost ovog zakona u nekoliko oblasti, naročito kada su u pitanju milioni imigranata. Ipak, nisu svi srećni ovakvim razvojem situacije.
Osam godina Blanka je živela teškim, povučenim životom. Imala je nasilnog muža koji ju je udarao u stomak i često je silovao. Mir je konačno pronašla u Rutinoj sigurnoj kući koja pomaže zlostavljanim ženama. Pre nego što je došla ovde, nikada nije pozvala policiju jer je bila ilegalni imigrant. Bojala se da će je policija deportovati nazad u Centralnu Ameriku i da nikad više neće videti sina i ćerku.
„Ne bojim se da ću morati da se vratim u svoju zemlju, već da nikad više neću moći da vidim decu.“
Blanka nije jedina kojoj se ovo desilo. Skoro polovina Latinoamerikanaca kaže da se nasilje, kojem su izloženi od supružnika, povećalo otkad su emigrirali u SAD. Ako su u zemlji ilegalno boje se deportacije, tako da manje od 15 odsto policiji prijavi nasilje. Zakonodavci na Kapitol hilu pomno pregledaju delove zakona koji se odnose na imigrante.
„Nije važno da li je u pitanju član porodice, momak, ili potpuni stranac. To je prosto zločin“, kaže predsjedavajući senatskog Odbora za pravosuđe Patrik Lejhi.
Kongres je Zakon o nasilju nad ženama usvojio 1994. Za dve godine doći će vreme za ponovno odobrenje zakona, a sve je više onih koji traže uvođenje novih odredbi koje bi dodatno zaštitile imigrante.
„Potrebno je da se uradi mnogo toga. Moramo da ojačamo postojeći zakon kako bi zaštitio sve žrtve porodičnog i seksualnog nasilja, bez obzira da li žive u ruralnim ili urbanim sredinama, da li govore engleski ili neki drugi jezik. Svaka žrtva ima pravo na miran život“, naglašava Karen Tronsgard-Skot iz Mreže protiv seksualnog nasilja u porodici.
Uprkos svemu, zakonodavci se suočavaju sa onima koji ne žele da se novac američkih poreskih obveznika troši na one koji nezakonito žive u SAD. Drugi se žale da bi novim merama bila ugrožena privatnost, koja je sadašnjim zakonom zagarantovana. Kada imigranti prijave nasilnika, njihovi pokušaji da legalizuju svoj status ostaju van domašaja javnosti. Od optuženog se ne očekuje da iznese svoju stranu priče. Ron Grignol je kritičar zakona koji kaže da on omogućava ženama da izmisle da ih neko zlostavlja, kako bi dobile dozvolu da ostanu u SAD.
„Vaš status se odmah legalizuje. Ne morate da idete na uobičajeni razgovor, ne morate da se pojavite pred sudijom. Vaš sadašnji ili bivši supružnik nije u prilici da pruži bilo kakve dokaze da ste počinili krivično delo prevare.“
Imigracioni advokat Melisa Frisk ne slaže se sa ovim tvrdnjama. Ona kaže da zakon otežava da se dokaže zlostavljanje.
„Trebaće više vremena i bolji dokazi. To znači da vam treba više dokaza nego kada podnosite redovan zahtev za dobijanje statusa imigranta. To nije lak posao.“
Blanki je postojeći zakon promenio život. Dobila je radnu dozvolu, razvela se i odselila od kuće. Sada decu viđa redovno.
„Osećam se slobodno. Mogu da čitam knjige i opustim se. Sanjam o tome da jednog dana vidim decu kako završavaju škole ovde.“
To je san koji konačno može da postane realnost.