Nazvali su to - „okupljanje“ – i zaista su se okupili. Više od 50 hiljada Škotlandjana i onih koji su to poreklom došli su iz svih krajeva sveta prošlog vikenda u Škotsku kako učestvovali u najvećem okupljanju klanova svih vremena.
Tartani svih boja i veličina. Škotlandjani iz čitavog sveta. Polja iza Palate Holirud u Edinburgu odzvanjala su zvucima gajdi prošlog vikenda dok su Škotlandjani i njihovi daleki rođaci počeli da se okupljaju.
Ljudi škotskog porekla putovali su iz više od 40 zemalja kako bi bili deo najvećeg okupljanja klanova koje je okupilo 140 drevnih škotskih zajednica. Čak je i britanski princ Čarls, odajući počast svojim škotskim korenima, otvorio ceremoniju.
„Iznenadilo me je koliko različitosti ima ovde, koliko različitih biografija i zanimanja imaju moderni naslednici pripadnika klanova.“
Reč „klan“ je nastala u Škotskoj od stare keltske reči koja znači „deca“. Odnosi se na stare porodice koje su naselile ovaj deo britanskih ostrva. Jedan od razloga za ovo okupljanje bio je da se pomogne gostima da se osete bliži svojim korenima – ili kroz razne baze podataka smeštene širom mesta okupljanja…
„Možete da potražite svoje prezime pomoću kog možete da nađete detalje o svom klanu…“
Ili tako što ćete posetiti šator koji je posvećen vašem klanu i tamo potražiti podatke o svom porodičnom stablu, kaže Tomas Majers. On ima kraljevsku titulu Finlagana Persivala i zadužen je da pomogne posetiocima da pronađu svoje korene.
„Ono što je najzanimljivije je da ljudi koji ovde dođu sa svih strana sveta znaju dosta o svom škotskom poreklu. Znaju često više o tome od mene.“
Doroti Klaros se potrudila da nađe svoje korene. Njen deda se iz Škotske preselio na Filipine. Sebe smatra podjednako osobom škotskog i filipinskog porekla.
„To je moja veza sa precima. Škotska tradicija nikada nije umrla u mojoj porodici. Ni kada je moj deda umro, a ni kada je preminula moja majka. Evo, ovde je moj rođak iz Južne Afrike za kog sam otkrila da postoji tek pre 2 godine. Tradicija je izuzetno jaka u mojoj porodici.“
Prvi ministar Škotske Aleks Selmond kaže da njegova zemlja pozdravlja sve potomke koji vole i svoju sadašnju, kao i domovinu svojih predaka.
„Oni mogu biti lojalni Amerikanci, Australijanci i Filipinci i imati posebnu vezu sa Škotskom.“
Američka Indijanka iz plemena Čiroki Sandra Mjuz kaže da je njen deda bio Škotlandjanin.
„Što sam više saznavala o tome, sve sam bila ponosnija, i sada osećam da sam protraćila dosta života ne znajući ništa o svom škotskom poreklu.“
Okupljanje je bilo ideja lorda Džejmija Sempila koji smatra da je upoznavanje svojih korena najvažniji deo događaja.
„Ovo predstavlja ponovno uspostavljanje veze sa našim nasleđem i kulturom i predstavlja priliku da se i onima koji imaju sumnje pokaže da okupljanja ove vrsta ipak imaju smisla.“
Škotsko poreklo nije bilo neophodno kako bi se događaju prisustvovalo. Oni koji nisu posetili šatore klanova imali su puno toga da vide i urade. Na centralnoj poljani održane su sportske igre gorštaka, a discipline su bile bacanje trupaca i čekića, kao i prevlačenje konopca. Ipak, za porodicu Maora kojoj je pripadao Džon Mahiti Vilson, putovanje sa Novog Zelanda bilo je više od prilike da učestvuje na lokalnoj svetkovini. Vilson je želeo da prisustvuje, ali je umro pre toga. Porodica, uključujući i njegovu udovicu Kristin i nećaka koji je plemenski starešina, došla je u Škotsku kako bi njegovu dušu vratila klanu Gan iz kojeg je potekao.
„Za Džona Mahiti Vilsona bilo je važno da se vrati ovde. Ovim visokim planinama, ovom posebnom mestu, na kojem se okupljaju svi klanovi. Veoma sam privilegovana i počašćena što mogu da vratim dušu mog muža u njegovu domovinu – Škotsku“, kaže Kristin Vilson.
Ova ceremonija je veoma uobičajena kod Maora. Po rečima Pourota Ngaropa, ovo je prvi put da je izvedena u Škotskoj.
„Ja sam čvrsto ukorenjen u svom maorskom nasleđu, ali mi je bitno da prihvatim i škotsko nasleđe kako bih mogao da budem kompletna osoba.“
To osećanje moguće je iskazati zahvaljujući ovom okupljanju.