Pre 40 godina, 20. jula 1969, čovek je kročio na mesec. Događaj koji je
pratilo milijardu ljudi širom sveta otvorio je vrata modernoj eri
istraživanja svemira. Let kapsule Apolo 11 mnogi su videli kao trijumf
američke tehnologije, u trenutku kada je u svetu besneo Hladni rat
između Sjedinjenih Država i bivšeg Sovjetskog Saveza.
Američki
astronaut Nil Armstrong prvi je iz lunarnog modula zvanog Orao stupio
na tlo meseca. Njegove reči čule su se širom sveta.
"Ovo je mali
korak za čoveka, a ogroman skok za čovečanstvo," rekao je Nil Armstrong
spustivši nogu sa poslednje stepenice jednostavnih metalnih merdevina
lunarnog modula
Spuštanje na mesec smatrano je za vrhunac
američkog svemirskog programa, podsticanog decenijama dugim utrkivanjem
sa Sovjetskim Savezom.
12 godina ranije, sovjeti su lansirali
u orbitu prvi satelit, zvani Sputnjik. Ubrzo posle toga, kosmonaut
Jurij Gagarin prvi je obleteo oko zemlje. Američki predsednik Džon
Kenedi tada je obećao da će do kraja 60-tih poslati čoveka na mesec.
"Verujem
da bi ova nacija trebalo da se obaveže na cilj da pre kraja ove
decenije spusti čoveka na mesec i bezbedno ga vrati na zemlju," rekao
je tada Kenedi.
Istorijska misija Apola 11 dogodila se samo osam godina kasnije.
16.
jula 1969, zajedno sa astronautima Bazom Oldrinom i Majklom Kolinsom,
Nil Armstrong je ušao u komandni modul Apola 11, na vrhu rakete Saturn
5, pripremajući se za lansiranje.
Uzletanje iz svemirskog centra
kraj Kejp Kanaverala, na Floridi, posmatralo je oko milion ljudi. Posle
četiri dana, svemirski brod je ušao u orbitu oko meseca. Sa one strane
meseca, van domašaja kontrolnog centra, Orao se odvojio od komandne
kapsule. Alarm je upozorio astronaute da se modul usmerio ka jednom
krateru, umesto ka mestu predviđenom za sletanje. Nil Armstrong je
preuzeo kontrolu i sa gorivom za samo 20 sekundi leta, bezbedno spustio
modul. Šest sati kasnije, Armstrong je sišao na tlo i opisao pejsaž.
"Liči na pustinjsku visoravan u Americi. Drugačije je ali je vrlo lepo," rekao je Armstrong.
Tadašnji predsednik, Ričard Nikson, pozvao je astronaute da bi im čestitao.
"U
jednom neprocenjivom trenutku u istoriji čovečanstva, svi ljudi na
zemlji su ujedinjeni u ponosu na ono što ste postigli," rekao je Nikson.
Više
od 20 sati po spuštanju, Armstrong i Oldrin su uzleteli i zajedno sa
Kolinsom krenuli na put kući. U zemlji su ih dočekali kao heroje.
Moderno svemirsko doba je počelo, sa obećanjima o budućim letovima na mesec i dalje od njega.