Linkovi

Koliko je zdravo ono što jedemo?


Novi dokumentarac Roberta Kenera pod nazivom ’’Food Inc.’’ optužuje američku industriju hrane da je privredni monopol, koji kako kaže, tretira stoku nehumano, i proizvodi genetički modifikovane useve sa đubrivom i otrovima za štetočine koje ugrožavaju ljudsko zdravlje i okolinu. Film je pokrenuo staru debatu između predstavnika industrije za ishranu i branilaca potrošača o tome šta je sigurno za jelo a šta nije.

U novom dokumentarcu Roberta Kenera ’’Food Inc.’’, autor i novinar Erik Šloser opisuje američku industriju hrane kao previše industrijalizovan monopol u kojem mali broj korporacija proizvodi 80 odsto onoga što jedemo. Šloser tvrdi da je intenzivno procesovana hrana koju ove korporacije proizvode puna hemijskih aditiva i da nije zdrava u odnosu na prirodnu hranu. Mnogi drugi koji se bave istom temom iznose slične argumente.

Film pokazuje kako se stoka veštački goji uz pomoć visoko koncentrisanog prerađenog kukuruza. Film nas podseća da krave nisu evoluirale hraneći se kukuruzom. Prema Kenerovom dokumentarcu, živina takođe jede hranu koja je puna hemikalija da bi bila veća i što pre spremna za prodaju. Film nam pokazuje i prenatrpane i prljave živinarnike i mesta za ishranu stoke koja su pogodna za pojavu smrtonosne koli bakterije.

"Dakle, ako jedna krava dobije bakteriju, i druge će da je dobiju", kaže Erik Šloser.

Potpredsednica za odnose sa javnošću na američkom Institutu za meso u Vašingtonu, Dženet Rajli, kaže da industrija radi po sigurnosnim normama i da koristi čiste objekte, sterilizovanu opremu i odobrene antibiotike.

"Mislim da je film karikatura industrije koju poznajem, i mislim da ona nije pravilno predstavljena. Pokušali su da okrive industriju hrane kroz neke usputne priče i neuobičajene prakse", priča Rajli i dodaje da industrija mesa danas proizvodi sigurnu hranu sa pristupačnim cenama za populaciju koja raste.

Karolajn Smit DiVal, direktorka za bezbednost hrane u Centru za Nauku za društveni interes se slaže sa ovom izjavom.

"Većina hrane koju konzumiramo u Sjedinjenim Državama je potpuno sigurna", tvrdi DiVal.

Ali, DiVal skreće pažnju da je hrana koja se lokalno uzgaja svežija, da brže dolazi na naše stolove, da je boljeg ukusa i da iz prve ruke možemo da saznamo kako se proizvodi.

Poljoprivrednik Džejms Born iz okruga Kalvert u Merilendu, prodaje svoje proizvode na pijaci u Aleksandriji, u Virdžiniji.

"Imam prisan odnos sa svojim mušterijama. Uvek su dobrodošli da dođu i da vide šta radim. Takođe imam i stažistu, a sve ostalo je porodični posao. Moja porodica poseduje ovu farmu od 1690. Posao je težak ali ja ga volim", objašnjava Born.

Potrošači ga takođe vole. Mlada žena koja se zatekla na pijaci kaže, "kupujem zbog ukusa, atmosfere, i zato što znam od koga kupujem hranu i kako oni uzgajaju piliće i hranu. Divno je". Sredovečni čovek, takođe redovni posetilac pijace u Aleksandriji kaže da su "svi proizvodi domaći, svežiji i boljeg ukusa", a jedan mlađi potrošač komentariše zašto voli pijacu, "upravo su nam rekli da je ovaj krastavac ubran juče i mi ćemo da ga pojedemo danas. Ne može biti svežije od toga".

Ali, sveža hrana koja se lokalno uzgaja na malim imanjima zahteva više rada i više novca da bi se stavila na tržište u odnosu na hranu koja se standardno proizvodi na udaljenim ogromnim posedima. Da li je onda potrošač u boljem položaju?

"Ova vrsta poljoprivrede je sve popularnija. Ali, ljudi koji traže pristupačne cene i koji se bore da sastave kraj sa krajem takođe treba da imaju opcije", smatra Dženet Rajli.

Međutim, Kerolajn DiVal kaže da potrošači imaju pravo da znaju odakle im hrana dolazi.

"Ne možete da iznesete na tržište hranu koja se uzgaja na farmi, a proizvodi u fabrici. Morate da budete pošteni u pogledu onoga što prodajete", kaže DiVal.

I to je glavna tema novog dokumentarca Roberta Kennera ’’Food. Inc.’’, koji napada američku industriju hrane i nastavlja debatu o njenom kvalitetu i sigurnosti.

XS
SM
MD
LG