Linkovi

Kongres podstakao kontroverzu o obaveštajnim aktivnostima SAD


Direktor američke Centralne obaveštajne agencije - poznate po skraćčenici CIA - nedavno je objavio da je naredio obustavljanje jednog programa za borbu protiv terorizma. Članovi Kongresa gnevno su reagovali na to, ne zato što je program obustavljen, već zato što ih bivša administracija, koja ga je pokrenula, nije obavestila o njegovom postojanju. Odnos između američkih špijunskih službi i američkih zakonodavaca nikada nije bio previše srdačan.

Pored donošenja zakona, jedna od najvažnijih dužnosti američkog Kongresa je da nadgleda programe i akcije svih delova izvršnog dela američke administracije. Najnezgodnije nadgledanje oduvek se odnosilo na obaveštajne službe, posebno na Centralnu obaveštajnu agenciju.

Ejmi Zigart, koja na Univerzitetu države Kalifornije predaje kurs o obaveštajnim aktivnostima, kaže da se nadgledanje špijunskih aktivnosti tiče i efikasnosti i etike.

"Postoji argument koji kaže da članovi Kongresa, svojim teškim pitanjima, svojim zahtevima da se pokažu rezultati i svojom kontrolom njihovog ponašanja, nateruju obaveštajne agencije da efikasnije operišu. Ali postoji i etički deo jednačine, koji kaže da u demokratskom društvu demokratski izabrani članovi Kongresa moraju da nadgledaju te tajanstvene, u sebe zatvorene agencije, kako bi osigurali da američke vrednosti i građanske slobode ne budu narušene", kaže Ejmi Zigart.

Potreba za tom kontrolom često je u suprotnosti sa prirodnom potrebom špijuna za tajnošću i njihovim strahom od curenja osetljivih informacija. Kongres to smatra uvredljivim i insistira da su odbori za obaveštajne aktivnosti bezbedni i da njihovi članovi ne odaju poverljive informacije.

Većina demokratskih zemalja ima neki mehanizam za nadgledanje obaveštajnih službi. Bivši funkcioner jedne od takvih američkih službi, Bob Ejers, sada konsultant za obaveštajne aktivnosti u Britaniji, kaže da su Evropljani obično tolerantniji prema tajnama od Amerikanaca.

"Unutar Ujedinjenog kraljevstva - kao evropskog primera - obaveštajne aktivnosti su tajne. Tako su i zamišljene. Niko ne zna, niko ne priča i niko se ne zabrinjava da bi neko mogao da priča", kaže Ejers.

Ono što Sjedinjene Države čini jedinstvenim, kaže Ejers, jeste zakonska obaveza da predsednik i obaveštajne agencije - posebno CIA - "na vreme" izveštavaju kongresne odbore za obaveštajne aktivnosti o tome šta rade i kako rade.

Centralna obaveštajna agencija osnovana je 1947. godine, kada je Hladni rat počeo da se zahuktava, pa je tada dobila praktično odrešene ruke. Kontrola je bila nezvanična i minimalna, jer nije bilo zakona o tome. Ali profesor sa Univerziteta Vilanova, Dejvid Baret, koji je napisao knjigu o odnosima između Kongresa i CIE, ističe da je čak i u ta vremena postojala svest o tome da je neka vrsta nadzora potrebna.

"Možda im se to nije dopadalo, ali rukovodstvo CIE je iduvek shvatalo, a to su nevoljno prihvatali i predsednici, čak i na početku Hladnog rata, da bar nekoliko članova Kongresa ima pravo da zna za njene osetljive operacije. Ne ceo Kongres, ali bar jedan njegov mali deo", kaže Baret.

Ta kontrola je evoluirala iz jednostavnog, pragmatičnog razloga. Kongres odobrava pare. Ako su CIA i njoj slične agencije tražile finansiranje, morale su da bar neke istaknutije članove odbora obaveste o nekim tajnama. Ostatak Kongresa često je glasao o odobravanju tih sredstava nemajući pojma na šta će novac biti potrošen.

Gledišta javnosti i članova Kongresa o tajnosti špijunskih aktivnosti naglo su se promenila sedamdesetih godina, posle skandala Votergejt i otkrića sumnjivih aktivnosti CIA i Agencije za nacionalnu bezbednost. To se najviše odnosilo na špijuniranje u zemlji, planiranje ubistava stranih lidera, testiranja droga na ljudima koji nisu znali šta se na njima testira i druge zloupotrebe. Predstavnički dom i Senat sproveli su istrage, što je na kraju dovelo do osnivanja stalnih odbora za obaveštajne aktivnosti u oba doma Kongresa.

Od tada, doneti su brojni zakoni o nadgledanju obaveštajnih aktivnosti. Od predsednika se očekuje da pomenute odbore izvesti o obaveštajnim operacijama, iako - kada je reč o najosetljivijim stvarima - u tome može da se ograniči samo na osmoro najviših članova Senata i Predstavničkog doma. Treba imati u vidu da se obaveza odnosi na to da ih izvesti o tome, a ne da traži dozvolu od njih.

Ali Dejvid Baret ističe da se gotovo u svakoj administraciji pojavljuju optužbe da su neke informacije nezakonito uskraćivane članovima Kongresa.

"Vrlo je interesantno, a pomalo i šokantno, da uprkos svim tim zakonima još uvek postoji veoma težak problem u nadgledanju obaveštajnih aktivnosti od strane Kongresa. Bela kuća ili određeni obaveštajni funkcioneri odluče da im ne prenesu te informacije, a zatim tvrde da je legalno to što ih nisu obavestili", kaže Baret.

Bušova administracija sada je optužena da je skrivala postojanje nekih obaveštajnih programa, kao što je elektronsko prisluškivanje. Sadašnji direktor CIA, Lion Paneta, navodno je rekao na jednom sastanku iza zatvorenih vrata sa članovima senatskog Odbora za obaveštajne aktivnosti, da je bivši potpredsednik Dik Čejni naredio toj agenciji da ne obaveštava Kongres o jednom kontraterorističkom programu, koji je Paneta sada obustavio.
Analitičari ukazuju da je reč o "sivom području," jer taj program iz 2001. godine, za pronalaženje i likvidaciju lidera Al-kaide, nikada nije ni počeo da se sprovodi i da stoga možda i nije postojala obaveza da se o njemu obavesti Kongres.

XS
SM
MD
LG