Novi predsednik Evropskog parlamenta, bivši poljski premijer Jirži Buzek, obećao je da će Evropska unija postati dostupnija običnim gradjanima, nakon rekordno slabog odziva gradjana tokom nedavnih izbora za Evropski parlament. Buzek je prvi istočnoevropski političar koji preuzima taj položaj, na kome će se suočiti sa teškim zadacima - kako zbog globalne ekonomske krize, koja je zahvatila i Uniju, tako i zbog napetosti u vezi sa neophodnim reformama.
Bivši umereno desničarski poljski premijer, Jirži Buzek, postao je prvi istočnoevropski političar koji je izabran za predsednika Evropskog parlamenta, sa 555 od mogućih 713 glasova. U govoru pred evropskim zakonodavcima, 69-godišnji Buzek je rekao da je ovo imenovanje više i od nečega što je mogao samo da sanja dok je Poljska još bila komunistička zemlja.
“Hvala vam što ste me izabrali za predsednika Evropskog parlamenta. Za mene to je istovremeno ogroman izazov i velika čast”, rekao je Buzek.
On je zatim dodao na poljskom:
“Nekada davno, nadao sam se da ću biti član poljskog parlamenta u slobodnoj Poljskoj. A danas sam postao predsednik Evropskog parlamenta, nešto o čemu nisam mogao ni da sanjam u mojoj zemlji. To pokazuje koliko se Evropa promenila”.
Bivši belgijski premijer, Gi Ferhofštat, koji predsedava jednom libaralnom koaliciijom, upozorio je Buzeka da Evropska unija tek treba da usvoji ključni sporazum o reformama, poznat kao Lisabonski sporazum, i to u vreme dok se bori sa posledicama globalne finansijske krize.
“Postali ste predsednik u veoma teško vreme, kada treba da ratifikujemo Lisabonski sporazum i da izradimo jedinstvenu strategiju u borbi protiv ekonomske i finansijske krize. To je ogroman zadatak i u tome imate potpunu podršku naše grupe, dok iza vas stoji velika proevropska većina u ovom parlamentu”, rekao je Ferhofštat.
Buzek je rekao novinarima da želi da Lisabonski sporazum bude ratifikovan što pre. Taj dokument smatra se ključnim za dalje proširenje Evropske unije. Irska ga je na ranije održanom referendumu odbacila, ali će o njemu ponovo glasati u oktobru.
Buzek je rekao da je proširenje Unije bilo korisno za njegovu i druge zemlje bivšeg sovjetskog bloka. On je takodje jasno predočio da će mu, kao predsedniku Evropskog parlamenta, drugi cilj biti da poltika Evropske unije postane interesantnija za Evropljane, posle njihovog rekordno slabog odziva od samo 43 odsto na preošlomesečnim evropskim izborima u 27 zemalja članica.
“Naši gradjani ne razumeju šta se dogadja u Evropskoj uniji, u kom pravcu se krećemo i koliko je važno to što radimo ovde u evropskom parlamentu. Zato moramo da održavamo kontakt sa njima i sa parlamentima pojedinačnih zemalja, što je za nas veoma važno. Razgovaraćemo o svemu tome u septembru i oktobru i nameravamo da u tu svrhu uspostavimo sasvim nove programe”, rekao je Buzek.
Uprkos očekivanim političkim i ekonomskim teškoćama, poljski premijer Donald Tusk opisao je Buzekov izbor kao integraciju “nove i stare Evrope”.