Grad Kom je islamski verski centar Irana. Zato je svet obišla vest da je grupa klerika u Komu izdala saopštenje sa osudom rezultata iranskih predsedničkih. Neke medijske organizacije zaključile su da su klerici u sukobu sa Vrhovnim liderom, ajatolom Ali Hamenejom.
Saopštenje je izdala grupa poznata po imenu „Skupština akademika i učitelja verske škole u Komu“, koja se smatra pro-reformskom organizacijom. Ona, po rečima nekih analitičara, predstavlja protivtežu suparničkoj konzervativnoj i moćnoj asocijaciji sličnog naziva, „Društvo učitelja verske škole u Komu“, koju čine tri velike ajatole i još sedam ajatola.
Dakle, javna osuda nije bila nikakvo iznenađenje i analitčari ukazuju da je prerano govoriti o direktnom sukobu između klerika i Vrhovnog lidera. Oni ipak dodaju da je klerikalni establišment podeljen, dok su neki članovi zbog spornih izbora istupili javno.
Aleks Vatanka, visoki savetnik za Bliski Istok, organizacije „Džejns informejšn grup“, smatra značajnim javno saopštenje u kojem se osporava legitimnost nedavnih predsedničkih izbora u Iranu.
„Velika je stvar to što članovi šiitskog klera govore da članovi Saveta čuvara islamske revolucije nisu kvalifikovani da odlučuju o izbornim rezultatima, iako je to Ustavom određeno. To nisu marginalni ljudi. Oni ne izdaju direktive, negde izvan zemlje. Oni se nalaze u šiitskom verskom sedištu teokratskog Irana,“ kaže Vatanka.
Vatanka dodaje da je predsednik Mahmud Ahmadinedžad, koji nije klerik, otuđio sveštenike svojom politikom i religijom.
"Ahmadinedžad je iza raznih razloga stvorio čitav niz neprijatelja u verskom establišmentu. Neke je progonio, optuživao ih za korupciju i druge stvari. To je bio deo njegove kampanje. Ali ima sveštenika koji se iz verskih razloga protive Ahmadinedžadu i načinu na koji on upravlja zemljom," kaže Vatanka.
Ahmadinedžad je svoj prvi mandat osvojio na populističkoj platformi, grmeći protiv korupcije. Analitičari kažu da mnogi Iranci smatraju klerikalnu klasu za privilegovanu, tetošenu i korumpiranu. Ali on se posebno obrušio na bivšeg predsednika, Alija Akbara Hašemija Rafsandžanija, koji je takođe sveštenik.
2006. predsednik je naredio da se ženama dozvoli da prisustvuju sportskim susretima na stadionima. Viši sveštenici osudili su to kao podsticanje na nepristojnosti i on je bio primoran da povuče odluku. Neke sveštenike je navodno iritiralo to što je pisao papi Benediktu, koji u nekim muslimanskim verskim krugovima važi za kontroverznu ličnost.
Direktor Katedre za bliskoistočne studije, na Univerzitetu u Sirakuzi, Meržad Borudžeredi, kaže da Ahmadinedžad uživa zaštitu vrhovnog lidera, ajatole Hameneija, ali da nikada nije uspostavio most ka verskom establišmentu.
„Za početak, Ahmedinedžad nema dobre odnose sa klerikalnim establišmentom u Komu, Mashadu i drugim važnim mestima. Istina je da je on dobar prijatelj sa Hameneijem, ali nije uspeo da ostvari veze sa uticajnim klericima u Komu. Otuđio ih je i nekim izjavama koje je davao u prošlosti,“ kaže Borudžeredi.
Ahmadinedžad je takođe izazvao čuđenje uvođenjem mesijanskih uverenja u politiku. Više puta se pozivao na svoje uverenje o postojanju takozvanog „skrivenog imama“, za koga šiiti veruju da je nestao pre hiljadu godina, ali koji će se vratiti posle apokalipse kako bi uveo novo doba mira i sloge. To je veoma slično verovanju nekih hrišćana u povratak Isusa posle apokaliptične bitke između dobra i zla.
Ahmadinedžad se više puta pozvao na Mahdija, kao što se zove taj imam, čak i u svom govoru u Ujedinjenim nacijama 2005. U jednom govoru održanom 2008. rekao je da Mahdi vlada svetom i da se vidi kako njegova ruka upravlja svim zbivanjima u zemlji.
Meržad Borudžerdi kaže da to stvara nelagodnost među nekim ortodoksnim islamskim teolozima.
„Neki od njih, na primer, nisu zadovoljni mesijanskim tonom njegovih argumenata, jer za velike ajatole povratak „skrivenog imama“ znači da su im dani odbrojani. Ostaće bez posla. Činjenica da Ahmadinedžad neprestano ponavlja taj argument ne čini ga nimalo dražim kleru, iako se o tome javno ćuti,“ kaže Borudžeredi.
Predsednikov verski mentor je jedan od vodećih iranskih zagovornika mahdizma - ekstremno konzervativni ajatola Mohamad Taći Mesbah-Jazdi. Taj ajatola ima položaj predsedavajućeg konzervativnog „Društva učitelja verske škole u Komu,“ koje je podržalo Ahmadinedžada u izbornoj kontroverzi. Prema predviđanju nekih analitičara, ukoliko zemlja ne krene novim pravcem Jazdi bi mogao da postane naredni Vrhovni lider Irana.