Predlog zakona o obnovljivim izvorima energije, o kome sada raspravlja američki Kongres, predviđa da pre kraja 2020. godine 15 do 20 odsto energije koja se troši u Americi dolazi iz obnovljivih izvora, kao što su vetar i sunce. Trenutno, ti izvori obezbeđuju samo oko 2 odsto energije, dok na hidroelektrane otpada još 6 odsto. Prema najnovijem izveštaju Pjuovog centra za globalne klimatske promene, vetar i sunce mogli bi da postanu važniji izvori energije, ali samo ako bude usvojena politika podsticanja igradnje te vrste elektrana, uz istovremeno ograničavanje oslobađanja ugljendioksida.
Profesor ekologije na Univerzitetu države Kolorado, Pol Komor, kaže da teoretski u Sjedinjenim Državama ima dovoljno vetra i sunca za pokrivanje svih potreba u energiji. Međutim, električna energija se ovde dobija uglavnom sagorevanjem fosilnih goriva - uglja i gasa - kojih ima mnogo i relativno su jeftina. Cena struje dobijene uz pomoć vetra počinje da pada, kaže profesor Komor, ali je korišćenje energije sunca sasvim druga priča.
"Današnja tehnologija koja može da se kupi, za proizvodnju struje od sunca, još je skupa. Prilično je efikasna, ali je cena takođe prilično visoka," kaže Komor.
Prema izveštaju Pjuovog centra, da bi nas vetar snabdevao sa 20 odsto potreba u struji bilo bi potrebno da se godišnje ulaže 3 do 4 milijarde dolara u izgradnju dalekovoda, odnosno 40 do 50 odsto više nego sada, jer se postrojenja za obnovljive izvore energije najčešće grade u zabačenim područjima. Dodatni problem je gde postaviti te dalekovode.
"Dalekovodi vode preko zemljišta, pa je za njihovu izgradnju potreban pristanak - prvo vlasnika, a zatim gradova, sela, okruga i država, što istorijski nije čest slučaj. Veliki je problem kako ubediti vlasnike zemljišta da pristanu na izgradnju dalekovoda, je mnogi to ne žele," kaže profesor Komor.
Dodatni problem je u tome što i vetar i sunce zavise od meteoroloških uslova.
Pjuov centar kaže da bi i prema postojećim zakonima korišćenje obnovljivih izvora energije raslo, ali ne tako brzo. Do 2030. svega 14 odsto struje u Sjedinjenim Državama dolazilo bi iz tih izvora, i to 8 odsto od sunca i vetra, a preostalih 6 odsto iz hidroelektrana. Međutim, profesor Komor kaže da su ambiciozniji ciljevi ipak dostižni, posebno ako budu usvojeni dodatni zakoni o ograničavanju oslobađanja ugljendioksida u atmosferu.
"Čak je moguće da ti izvori postanu primarni. Zaključak je - tehnologija, posebno za korišćenje snage vetra - već je tu. Prepreke nisu ni male niti nesavladive. To je nešto što je tehnološki moguće i ekonomski isplativo. Kongres je suočen samo sa političkim izazovom," kaže Komor.
Profesor Komor ne očekuje da će predlog zakona koji bude usvojen u Kongresu biti idealan, ali veruje da će to biti dobar prvi korak ka suočavanuu sa budućim energetskim izazovima u Americi.