Mada predsednik Obama tek treba da iznese detalje svoje politike prema Rusiji, Kremlj ističe da je primio pozitivne signale od strane njegove administracije o izgledima za preuredjenje odnosa Moskve i Vašingtona. Parametri novih odnosa će verovatno postati jasniji posle predstojeće posete predsednika Obame Moskvi i razgovora sa domaćinom, Dmitrijem Medvedevom.
Predsednik Obama je u maju rekao ruskom ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu, koji je boravio u poseti Sjedinjenim Državama, da Vašington i Moskva imaju izvanrednu priliku da, kako se izrazio „resetuju bilateralne odnose“ po mnogim pitanjima.
„Reč je o nizu pitanja - od širenja nuklearnog naoružanja, preko situacije u Avganistanu i Pakistanu, te dileme - kako pristupiti Iranu i bliskoistočnom pitanju, do trgovinskih veza dve zemlje i rešavanja finansijske krize koja je nanela štetu ekonomijama svih zemalja sveta,“ rekao je Obama.
Šef ruske diplomatije Lavrov odgovorio je pozitivno:
„Mislim da saradjujemo na veoma pragmatičan, poslovan način, na osnovu zajedničkih interesa gde god se naši stavovi podudaraju, kao i na osnovu uzajamnog poštovanja u svim pitanjima gde imamo nesuglasice, kako bismo smanjili te nesuglasice u interesu obe zemlje i medjunarodne stabilnosti.“
Jedno od ključnih područja od zajedničkog interesa je smanjenje nuklearnih arsenala. Dvojica lidera treba da dobiju izveštaj o toku pregovora o sporazumu kojim bi bio zamenjen Sporazum o smanjenju strateškog naoružanja, START. Napredak u tom pogledu mogao bi da dovede do bliske saradnje po drugim pitanjima – kaže Viktor Kremenjuk, iz moskovskog Instituta za SAD i Kanadu:
„Mislim da Obama čini pravu stvar. Njegov prioritet sada je ofanzivno strateško naoružanje – odnosno sporazum o njegovom smanjenju. Ukoliko bi to pitanje bilo rešeno, otvorilo bi mogućnost za rešavanje drugih problema.“
To su problemi poput sprečavanja Irana da se domogne nuklearnog naoružanja – što je najviši prioritet spoljne politike Vašingtona, kao i pitanje raketne odbrane, pošto se Moskva oštro protivi planu administracije predsednika Buša o razmeštanju protivraketnog štita u Evropi.
Pa ipak, grupe aktivista za ljudska prava navode da bi način na koji se ruska vlada ponaša prema disidentima i tretira pitanje ljudskih prava trebalo da budu na vrhu dnevnog reda predsednika Obame. Te grupe, medjutim, strahuju da to neće biti slučaj. Ruski predsednik Medvedev se u martu sastao u Kremlju sa bivšim američkim senatorima Čakom Hejgelom i Gerijem Hartom, članovima dvostranačke Komisije za američku politiku prema Rusiji. I, mada ta komisija apeluje na predsednika Obamu da pokrene pitanje ljudskih prava u Rusiji, ona takodje preporučuje da predsednik poštuje suverenitet, istoriju i tradicije Rusije. Igor Kljamkin, iz moskovske Fondacije za liberalnu misiju, kaže da takve preporuke šalju pogrešan signal:
„Ono što su oni imali u vidu je da su demokratija i vladavina prava strani Rusiji i da su njene vrednosti i tradicije - autokratska i autoritarna uprava. Korišćenjem istih reči koje koristi Kremlj, Amerikanci priznaju da se slažu sa takvom Rusijom.“
Viktor Kremenjuk se slaže da Rusija mora da se demokratizuje ako želi da modernizuje svoju ekonomiju. Medjutim, on dodaje da bi pritisak spolja mogao biti kontraproduktivan:
„Ideja demokratizacije ne nailazi na veliko razumevanje u Rusiji. Nije još ukorenjena kod običnih ljudi, niti kod onih na vlasti. Stoga bi zahtev za poštovanje izvesnih pravila pod takvim uslovima izgledao kao fundamentalno mešanje u unutrašnja pitanja Rusije.“
Tokom američke izborne kampanje, tadašnji predsednički kandidat Barak Obama rekao je da Sjedinjene Države ne bi trebalo da se ustežu od većeg zalaganja za demokratiju i transparentnost u Rusiji. Koliko snažno će se Obama za to zalagati u svojstvu predsednika, dok se suočava sa drugim pitanjima u odnosima Vašingtona i Moskve, biće verovatno jasnije tokom i posle njegove predstojeće posete Rusiji.