Od poslednjeg spuštanja američkih astronauta na mesec prošlo je 40
godina. Najnovija sonda, lansirana prošle nedelje, nema ljudsku posadu
ali je zato načičkana senzorima za detekciju vode i područja pogodnih
za spuštanje. Plan je da se do 2020. ljudi ponovo spuste na mesec.
20.
juli 1969. ostao je zabeležen u istoriji. Toga dana, američki astronaut
Nil Armstrong postao je prvi čovek koji je kročio na mesec. Profesor
aeronautike i astronautike, Lorens Jang, kaže da je taj uspeh postignut
uprkos okolnostima.
"Bila je to velika avantura, u vreme velikih
teškoća u zemlji - Vijetnamskog rata i masovnih protesta njegovih
protivnika. Šezdesete godine bile su neobične svuda u svetu. Jedina
aktivnost koja se izdvajala po hrabrosti, odvažnosti i uzbudljivosti
bilo je spuštanje na mesec," kaže profesor aeronautike i astronautike
na masačusetskom institutu za tehnologiju, Lorens Jang.
Međutim
nije mali broj onih koji kao drugi čovek koji je stupio na mesec, bivši
astronaut Baz Oldrin, ne vide prednost u povratku na mesec.
"Bojim se da ne postoji dobar komercijalni razlog za osnivanje kolonije na mesecu," kaže on.
Oldrin
kaže kako veruje da bi NASA trebalo da se usmeri ka ekonomski
isplativim istraživanjima, kao što su potencijalnin izvori minerala na
asteroidima ili na Marsu, na kome je već otkrivena voda.
"Da li
želimo da budemo poznati po tome što smo se, posle 50 godina, vratili
na mesec iako ne znamo ko će da plati za to osim američkih poreskih
obveznika? Mislim da bi boravak ljudi na mesecu trebalo da bude
ekonomski isplativ," kaže Baz Oldrin.
Ali uz dva rata, recesiju
i skupe domaće planove predsednika Obame, budućnost istraživanja
svemira nije osigurana. Lunarna misija mogla bi da košta više od sto
milijardi dolara, pa je Obama naredio reviziju tog plana. Njegov
savetnik za nauku i tehnologiju, Džon Holdren, kaže da su Sjedinjene
Države ipak predane istraživanjima svemira.
"I ja i predsednik
smatramo da će biti moguće da NASA sprovede najvažnije programe i održi
vodeću ulogu Sjedinjenih Država u tome," kaže Holdren.
Ograničenost
sredstava ipak pokreće pitanja o isplativosti povratka ljudi na mesec.
Profesor Jang, koji se ranije zalagao za odlazak na Mars, sada je
promenio mišljenje.
"Poslednje što želimo je da pošaljemo posadu
na Mars bez mera za održavanje njihove fizičke kondicije. Ne želimo da
se ti ljudi vrate sa kostima i mišićima toliko slabim da ne mogu da
nose ni sebe niti svoja svemirska odela. To se mora izbeći po svaku
cenu, a mesec je mesto na kome možemo da naučimo više o tome," kaže
profesor Jang.
Mladi naučnici, kao Ali Anderson, sa
Masačusetskog instituta za tehnologiju ipak se nadaju da će budućnost
doneti nova istraživanja.
"Za mog života želela bih da vidim
koloniju na mesecu, mnogo posla na Međunarodnoj svemirskoj stanici i da
barem jedna osoba kroči na Mars," kaže Ali Anderson.
Komisija koja razmatra američki svemirski program podneće svoj izveštaj predsedniku Obami u avgustu.