Linkovi

Eksperti: Iranski režim ugušio proteste, ali unutrašnje podele ostaju


Broj demonstranata koji su na ulicama Teherana masovno protestovali protiv rezultata predsedničkih izbora 12. juna proteklih dana se znatno smanjio pošto su vlasti pribegle oštrim represivnim merama. Iranski vrhovni vodja i uticajni Savet čuvara revolucije ne žele da popuste i insistiraju da je aktuelni predsednik Mahmud Ahmadinedžad pobedio na izborima, ali su protesti očigledno doveli do rascepa u vladajućoj eliti islamske republike.

Snimci demonstracija dominirali su medijskim izveštajima iz Irana nakon što je vrhovni vodja, ajatolah Ali Hamenei, proglasio aktuelnog predsednika Mahmuda Ahmadinedžada pobednikom. Medjutim prizori su se naglo promenili nakon što je vlada pribegla oštroj represiji. Samo mali broj ogorčenih demonstranata i dalje se pojavljivao na ulicama da bi se suočio sa brutalnim merama snaga bezbednosti.

Karim Sadžadpour, analitičar u Karnegijevoj zadužbini za medjunarodni mir, kaže da je mešavina vladinog zastrašivanja i geografske konfiguracije Teherana blokirala demonstrante.

„Mislim da protesti nisu prestali, i da je protivljenje vladi još veće, ali je režim logistički sprečio ljude da se okupljaju u masama. Vidimo samo manje grupe demonstranata u pojedinim delovima grada. Za vladinu miliciju Basidž daleko je lakše da sa njima izadje na kraj,“ kaže Sadžadpur.

Medjutim, drugi analitičari, poput Reve Bale, iz privatne obaveštajno-analitičke firme Stratfor, kažu da su protesti izgubili na snazi verovatno zato što nisu uspeli da privuku dovoljan broj ljudi van mlade, obrazovane gradske elite.“

„Ono što niste videli je priključivanje drugih socijalnih grupa. Šta je sa prodavcima na bazarima? Šta je sa sindikatima? Šta je sa verski konzervativnijim slojevima, koji čine značajan segment društva. Takodje, moramo da imamo u vidu da Mahmud Ahmadinedžad ima legitimnu podršku medju tim socijalnim grupama,“ kaže Bala.

Prema nekim izveštajima, poraženi opozicioni kandidat, Mir Hosein Musavi, pozvao je na generani štrajk, koji bi jasno pokazao snagu opozicije medju, na primer, vlasnicima malih biznisa, ali bi takodje mogao da bude veoma rizičan. Za sada nije došlo do štrajka, a nije jasno ni da li je Musavi zaista uputio poziv na štrajk.

Ahmadinedžad je dobio podršku za svoj reizbor od strane vrhovnog vodje, ajatolaha Hameneija. Medjutim, Abas Milani, šef kadetre za iranske studije na univerzitetu Stenford, kaže da će angažovanje u političkom sporu verovatno naneti štetu Hameneiju.

„Mislim da je Hameneijev govor prošlog petka najveća greška u njegovoj političkoj karijeri, a možda će biti i kraj te karijere. U svakom slučaju, on je praktično okončao i svoju ulogu duhovnog vodje. On će možda ostati na vlasti, ali ne možete da budete duhovni lider ako vaše reči i odluke stalno nailaze na protivljenje,“ ističe Milani.

Analitičari smatraju da se u Teheranu vodi žestoka politička bitka iza scene, koju predvodi glavni suparnik predsednika Ahamdinedžada, bivši predsednik Ali Akbar Hašemi Rafsandžani. Abas Milani smatra da bi to kasnije moglo da koristi opoziciji.

„Taj rascep mogu da iskoriste pozitivni akteri da bi omogućili tranziciju. Nikada do sada nije došlo do takvog sukoba medju glavnim stubovima establišmenta.“

Neki analitičari, naročito zapadni, uporedjuju sadašnje nemire sa protestima koji su doveli do islamske revolucije 1979. godine, dok drugi smatraju da je takav zaključak preuranjen pošto su protesti izgubili na snazi. Oni ukazuju da, čak i ako su se u strukturama režima pojavile pukotine, za sada nema vidljivih znakova da bi vlada u Teheranu uskoro mogla da padne.

XS
SM
MD
LG