Nemiri u Iranu, motivisani političkim podelama, iznenadili su mnoge posmatrače. Analitičari kažu da je oštra reakcija na ulicama zasenila duboke unutrašnje podele koje postoje među različitim frakcijama u toj zemlji. Nemiri su pomogli da se popravi ugled određenih iranskih lidera, ali su takođe narušili ugled nekih drugih, poput Vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hameneija.
Video snimci demonstracija i policijskih premlaćivanja koji dolaze iz Irana su upečatljivi. Ali analitičari kažu da se paralelno s tim odvija jedna možda značajnija borba, u vladajućim krugovima u Teheranu, koja vuče korene iz predsedničkih izbora 2005. godine.
Tada je relativno nepoznati gradonačelnik Teherana, Mahmud Ahmadinedžad, iznenadio skoro sve pobedivši čoveka koji je bio jedan od stubova političkog establišmenta – Alija Akbara Hašemija Rafsadžanija. I onda su postojale insinuacije da je bilo neregularnosti tokom glasanja, ali te optužbe nikada nisu ozbiljno istražene. Četiri godine kasnije Ahmadinedžad je ponovo, uprkos predviđanjima, pobedio bivšeg premijera Mira Hoseina Musavija, i optužbe o izbornoj prevari su se ponovile. Ovog puta usledili su masovni protesti i Vrhovni vođa Ali Kamenei naredio je Savetu čuvara islamske revolucije da istraži osnovanost tih optužbi.
Bivši podsekretar za politička pitanja u Stejt Departmentu, Nikolas Berns, kaže da je vlast u Iranu zatečena reakcijama i da njeni predstavnici nisu sigurni u to šta treba da rade.
„Vlada i Savet čuvara su u veoma teškoj situaciji. Oni naravno žele da očuvaju političku stabilnost, a Vlada je već saopštila da je Ahmadinedžad pobedio na izborima. Ali oni deluju korak po korak, dan po dan, zato što je snaga opozicije ogromna,“ kaže Berns.
Tokom ovogodišnje predsedničke kampanje koju je obeležio do sada nezabeležen nivo ličnih napada, predsednik Ahmadinedžad je optužio Rafsadžanija i njegovu porodicu da su korumpirani i da stoje iza poraženog reformistčkog kandidata Mira Hoseina Musavija. Činilo se da predsednik Ahmadinedžad uživa podršku i Vrhovnog lidera Hameneija, iako ga on nikada nije zvanično podržao. Aleks Vatanka, višii analitičar za Bliski istok u Džejns grupi za informisanje kaže da se sukobi koji su izbili na površinu tokom kampanje nastavljaju van očiju javnosti.
„Mislim da je ovde zapravo reč o porodičnom sukobu. Ahmadinedžad je u ofanzivi i preti svim ljudima na važnim pozicijama u zemlji da će ih dovući u sud i da će svi biti proglašeni krivim. Ali oni neće sedeti skrštenih ruku. Ahmadinedžad je još jednom precenio svoj uticaj i harizmu, a možda i Hameneijev uticaj," kaže Vatanka.
Ono što je naročito interesantno, ističu analitičari, jeste odsustvo
Rafsadžanijevog javnog odgovora. Od njega se ništa nije čulo tokom cele krize. Ali, poznavaoci prilika u Iranu tvrde da on intenzivno radi iza scene. Savet čuvara islamske revolucije, koji istražuje šta se dogodilo tokom glasanja, predvodi predstavnik tvrde struje, ajatola Ahmed Džanati. Ali, dve godine posle poraza na izborima, Rafsandžani je postao predsedavajući Saveta stručnjaka, drugog imenovanog tela, koje po ustavu može da imenuje ili smeni Vrhovnog lidera.
Aleks Vatanka kaže da je vrlo mala verovatnoća da bi Savet stručnjaka zaista uklonio Hameneija, jer bi to bio veoma radikalan potez bez presedana. Ipak, on kaže da bi Rafsadžani mogao da upotrebi vodeći položaj u tom telu kao sredstvo za uticanje na Hameneija da potkopa Ahmadinedžada.
„Znamo da bi prema ustavu oni mogli da izvrše pritisak na Hameneija. Naravno, sve zavisi od toga kako će se cela ova stvar odvijati. Ipak, postoji mogućnost da Vrhovni vođa, oseti neku vrstu pritiska od strane Saveta stručnjaka, tela koje ga je postavilo na tu funkciju,“ kaže Vatanka.
Mnogi analitičari karakterišu proteste u Iranu kao najveću krizu koja je zahvatila tu državu još od Islamske revolucije 1979. godine. Ipak, Nikolas Berns, ključni čovek za Iran u Bušovoj administraciji, kaže da je pad islamske teokratije malo verovatan.
„Ne mislim da sada treba da podrazumevamo da će se državni aparat polako urušiti, jer je on veoma snažan. Ali, i ljudi koji traže reforme imaju uticaja. Sačekaćemo da vidimo da li će se demonstracije nastaviti i da li će vlast nastaviti da im se suprotstavlja. Ipak mislim da je ovo jedan od najvažnijih momenata u iranskoj istoriji od islamske revolucije. Ljudi demonstriraju na ulicama istinski gnevni zbog toga što su ovi izbori sprovedeni pod tako sumnjivim okolnostima," ističe Berns.