Linkovi

Nacionalni arhiv slavi 75. godišnjicu


Ove godine američki Nacionalni arhiv slavi 75. godišnjicu. Svakoga dana posetioci ispune rotundu arhiva kako bi bacili pogled na dokumenta koji su osnova vlade Sjedinjenih Država: to su Deklaracija o nezavisnosti, Ustav i Povelja o pravima

Nacionalni arhiv nije odgovoran samo za takozvane povelje slobode, već i za takozvane zvanične vladine istorijske spise. Tako je bar od 1934. godine kad je Nacionalni arhiv osnovan, kaže pomoćnik arhivara Majkl Kurc.

Istoričari, državni funkcioneri i drugi su shvatili da bi u suprotnom istorijat zemlje bio izgubljen. Dokumenta su držale agencije koje su ih donosile. Požari, poplave i druge katastrofe su zbilja odnele veliki deo istorijske baštine nacije.“

Nije svaki državni dokument spašen. Samo jedan do tri posto je vredno arhiviranja i to su dokumenta od istorijskog značaja poput Severnoatlanskog sporazuma, kojim je osnovan NATO. Nacionalni arhiv čuva izmedju devet i deset milijardi dokumenata, ali nisu svi na papiru.

„Imamo dokumenta u svim mogućim formatima. Tu su filmovi, mape, video snimci. Elektronska dokumenta digitalna dokumenta, kao i veliki broj papirnih dokumenata“, objašnjava Kurc.

Neki od neobičnijih eksponata su sada izloženi u okviru specijalne postavke pod nazivom „Velika“ u čast 75. godišnjice. Dženifer Džonson je specijalista Nacionalnog arhiva.

To je velika godina za Nacionalni arhiv i želeli smo da je proslavimo velikom izložbom. Prvobitna pretpostavka je bila da se prikažu neki jedinstveni primerci, koji inače nisu izloženi zbog svoje veličine.“

Poput mape bitke u Getisburgu u Pensilvaniji koja je velika 4 kvadratna metra i po kojoj posetioci mogu da hodaju. Ili pak, kada, napravljena za predsednika Viliama Hauarda Tafta.

„Predsednik Taft je bio naš najkrupniji predsednik do danas, težak 145 kilograma. Stoga je niz predmeta napravljen specijalno za njega. Mi imamo telegram kojim se naručuje ta kada, navode njene dimenzije i opis da treba da bude kao „bazenčić“.

Tu je takodje i patika koja je pripadala košarkaškoj zvezdi Šakilu O'Nilu koju je on poklonio predsedniku Džordžu Bušu. Tu su takodje i konvencionalniji spisi na izložbi, koji ilustruju velike dogadjaje i velike ideje u američkoj istoriji, poput dana De, invazije na Normandiju, koja je dovela do pobede savezničkih snaga u Drugom svetskom ratu. Izložbe poput ove daju posetiocima uvid u veliki materijal Nacionalnog arhiva, ali zvezde kolekcije su i dalje Povelje slobode.

XS
SM
MD
LG