Prekjučerašnja pucnjava u Muzeju holokausta u Vašingtonu, ponovo je skrenula pažnju na način na koji se nadziru i kontrolišu brojne organizacije koje izazivaju mržnju u Sjedinjenim Državama. Muzej holokausta je posle napada u kojem je poginuo čuvar Stiven Džons , danas ponovo otvoren, a pažnja se sada usredsređuje na moguću povezanost situacije u Sjedinjenim Državama i organizacija koje izazivaju mržnju.
Bezobzirni zločin u muzeju pokazuje šta mržnja može da učini. 88-ogodišnji Džems von Bran je ušao u Muzej holokausta u Vašingtonu. Policija je saopštila da je smrtno ustrelio crnog čuvara koji je otvorio vrata da bi stariji čovek mogao lakše da uđe. Na Von Bruna su potom pucali i onesposobili ga drugi čuvari.
„Čula sam pucnjavu. Svi su pojurili da se sklone i pobegnu i to sam uradila i ja“, navodi jedan od očevidaca.
Niz događaja tokom proteklog meseca, zabrinuo je policiju zbog porasta mržnje u Americi.
Četiri muslimana su pokušala da podmetnu bombe u dve sinagoge u Njujorku.
Ubijena je studentkinja jednog univerziteta, a policija kaže da je osumnjičeni napadač ciljao na Jevreje.
Lekar koji je izvodio abortuse ubijen je u crkvi, a ubica je borac protiv abortusa.
I sada, policija kaže da je Von Bran „tvrdokorni“ beli rasista, čija je prošlost ispunjena antisemitskim aktivnostima. Liga za borbu protiv klevete, antirasistička organizacija, smatra da sadašnja situacija utiče na ponašanje ekstremista. Na primer prvi crnac u Beloj kući, ekonomska kriza i rasprava o imigraciji, kaže Debora Lauter, iz te organizacije.
„Događaju se kulturološke promene, oni to ne mogu da prihvate i pokušavaju nešto da učine.“
Neki ukazuju na govor predsednika Obame u Kairu, u kojem je osudio sve koji negiraju postojanje holokausta. Potom, dan kasnije, on je to ponovio u koncentracionom logoru Buhenvald.
„Negiranje te činjenice... nema osnovu, pokazuje neznanje i izražava mržnju...“
Policija kaže da je napadač u Muzeju holokausta bio vokalni ekstremista. Džozef Persikini iz Federalnog istražnog biroa kaže da većina ekstremista zna koju meru slobode govora dopušta američki zakon.
„Bez obzira koliko nešto može da bude uvredljivo, svi smo duboko svesni činjenice da izražavanje stavova nije zločin i da se ne mogu dovesti u pitanje zaštite garantovane Ustavom.“
Međutim, novost je to što su ti stavovi danas širom sveta izloženi preko interneta, kao što je slučaj sa Von Branovim veb sajtom. Ejbraham Foksmen iz Lige za borbu protiv klevete već godinama prati Von Branovo delovanje.
„Danas možete da pronosite mržnju širom sveta u nano sekundama, što kod njih stvara osećaj da su deo nečega što je mnogo veće od njih samih. To im daje snagu koju ti fanatici nisu imali nikada ranije.“
U Koledžu „Džon Džej“ u Njujorku, budući policajci uče kako da prepoznaju ekstremiste pre nego što oni postanu domaći teroristi. Profesor Maki Haberfeld predaje krivično pravo.
„Nastavljamo da tragamo za stranim teroristima i potpuno zapostavljamo činjenicu da ih imamo i ovde i da su oni po meni opasni koliko i oni iz inostranstva ili domaći islamisti.“
Ejbraham Foksmen je poljski Jevrejin koga je spasla pogroma katolička kaluđerica. On smatra da je rešenje u obrazovanju.
„Dobra vest je da fanatizam nije urođen. Oni se stvaraju, uče se da to postanu.“
Stručnjaci ističu da je za preokretanje tog učenja potrebno vreme. Verovatno previše vremena da bi se predupredilo nešto poput napada u Muzeju holokausta.