Predsednik SAD Barak Obama sutra će održati dugo očekivani govor u kojem će se, iz Egipta, obratiti muslimanima širom sveta. Mnogi to vide kao priliku za predsednika Obamu da zauzme novi kurs američke spoljne politike. Američki muslimani širom zemlje pažljivo će slušati predsednikov govor da bi sagledali da li Obama planira da donese trajan mir Bliskom istoku.
Jugoistočni deo Mičigena, u kome živi oko 300,000 Amerikanaca arapskog porekla, dom je jedne od najvećih muslimanskih zajednica u Sjedinjenim Državama. U Dirbornu, predgradju Detroita, trećinu stanovnika čine Arapi, a mnogi od njih su muslimani.
"Mi Dirborn zovemo Malim Bejrutom”, kaže Fej Saad, iz Nacionalnog muzeja Amerikanaca arapskog porekla u Dirbornu.
"Tu su naravno i pripadnici drugih etničkih zajednica – Iračani, Palestinci i Jemenci. Zajednica je veoma čvrsto povezana, svi se okupljamo kada su vremena teška, i svi se okupljamo u srećna vremena”, priča ona.
2006. je bila teška godina za Fej. U izraelskom bombardovanju uništena je njena porodična kuća u Bejrutu, a poginule su njena baka i tetka. Ona se nada da će predsednik Obama obnoviti, kako kaže, “osećaj pravednosti” u američkim odnosima sa Palestincima i Libanom.
"Naše, američke bombe ubile su moju baku – bombe proizvedene u Americi. Ako Amerika nastavlja da naše bombe i municiju daje Izraelu da nastavi da uništava arapske zemlje, to jednostavno nije pravedno”, ističe Fej Saad.
Anan Ameri, Amerikanka palestinskog porekla, je direktorka muzeja. Ona se nada da je Obamin govor prvi korak ka uspostavljanju trajnog mira izmedju Izraela i Palestine, kako naziva Palestinske teritorije.
"To je problem koji već dugo postoji, i neće se rešiti preko noći, ali bar postoji namera, odnosno poruka koju dobijamo je da je Bliski istok važno pitanje, da će se rešiti na pravedan način, i da Palestincima treba da bude omogućeno pravedno rešenje njihovih problema”.
Zajednica Amerikanaca arapskog porekla u Dirbornu ima sopstveni dnevni list. Mnogi od novih članaka bave se predstojećim Obaminim govorom. Izdavač lista, Osama Siblani, kaže da bi predsednik trebalo da, unutar Sjedinjenih Država, potraži pomoć pokretanju mirovne inicijative.
"Mislim da su mu dva najveća aduta na dohvat ruke. Jedan je predsednik Džimi Karter a drugi je arapsko-američka zajednica”, smatra Siblani.
Neki od tih Amerikanaca arapskog porekla žive u Kaliforniji. Halid Soliman, specijalista za informacionu tehnologiju koji radi za gradske vlasti Los Andjelesa, kaže da ima velika očekivanja od govora predsednika Obame.
"Očekujem da će u Kairu uputiti poruku nade i pokazati da su SAD iskrene u svojim odnosima sa muslimanskim svetom, i zaista promeniti sliku koja je stvarana proteklih osam godina. I naravno, šta god da kaže, njegove reči treba da slede dela”, ističe Soliman.
Na istočnoj obali Sjedinjenih Država, Malika Rušdan kaže da jedan govor neće odrediti da li predsednik Obama može da popravi odnose sa muslimanima.
"Ne bih volela da budem na njegovom mestu, jer na njemu počiva veliki teret, i moraće da predje veoma dug put da bi zacelio američko-muslimanske odnose širom sveta, i za sada, mislim da još nije izvesno da li u tome uspeva”.
Izgledi za postizanje mira izmedju Arapa i Izraela, i ujedno poboljšanje odnosa sa muslimanima, biće jasniji nekoliko meseci posle govora, smatra profesor Univerziteta Mičigena, Džuan Kol.
"U januaru će biti održani novi palestinski izbori, ako se SAD postave ispravno, možda će se dobiti vlada sa kojom može da se pregovara. To su izazovi za Obamu, ali oni nisu nepremostivi”.
Mnogi pripadnici arapske i muslimanske zajednice u SAD mogu da se poistovete sa životnom pričom predsednika Obame, koji je sin afričkog muslimana a deo života proveo je u Indoneziji, najvećoj muslimanskoj zemli na svetu. Mnogi, medjutim, takodje postavljaju pitanje da li Obama može da iskoristi svoje poreklo i medjunarodnu dobru volju da bi se uhvatio u koštac sa spoljnopolitičkim izazovima koje donosi Bliski istok.