Povodom posete potpredsednika Sjedinjenih Država Džozefa Bajdena Balkanu naš za "Glas Amerike" govori profesor političkih nauka na američkom Nacionalnom univerzitetu za odbranu, Stiven Majer.
Majer: "Poseta potpredsednika Bajdena Sarajevu, Beogradu i Prištini, predstavlja signal da će se SAD ponovo i intenzivnije angažovati na Balkanu. To je, izmedju ostalog, povezano sa činjenicom da su u Obaminoj administraciji angažovani brojni spoljnopolitički saradnici bivšeg predsednika Bila Klintona, koji smatraju da nisu završili posao na Balkanu. Drugo, odlukom o ponovnom angažovanju na Balkanu otvara se mogućnost imenovanja novog američkog izaslanika za taj region, što podržava Kongres, mada ta ideja još nema opštu podršku niti podršku svih zemlja na Balkanu. Time bi se ponovo ojačao direktniji i agesivniji uticaj Vašingtona, kao što je to slučaj sa specijalnim izaslanicima za Bliski istok, Avganistan i Pakistan. Međutim, ponovno angažovanje SAD na Balkanu bi moglo da potkopa ulogu i nastojanja EU u regionu, čemu se protivi spoljnopolitički šef EU, Havijer Solana".
Glas Amerike: Da li poseta potpredsednika Bajdena Beogradu zaista predstavlja "novu fazu u odnosima SAD-Srbija", kao što je to rekao predsednik Srbije Boris Tadić?
Majer: "Mislim da nije toliko reč o novoj fazi, koliko, u neku ruku, o povratku ranijoj. Mislim da će politika administracije predsednika Obame, pogotovo ako bude imenovan novi izaslanik za Balkan, predstavljati mešavinu nastavka ranije politike i inovacija - posebno u pogledu Srbije, Kosova i Bosne i Hercegovine, pa i Makedonije. Uprkos optimističnim izjavama potpredsednika Bajdena i američkog ambasadora u Bosni, Čarlsa Ingliša, mislim da će se vremenom neminovno pojaviti razlike u gledištima, pošto SAD dugoročno neće biti zadovoljne sadašnjim stavom Srbije prema Kosovu, niti aspiracijama Srba u Bosni i Hercegovini. Mislim da će postupno iskrsnuti suštinska razlika izmedju retorike i implementacije izrečenih stavova. Druga sporna pitanja bi mogla da budu - odnos Srbije prema EU i NATO-u, kao i stav Beograda prema Sarajevu i Banjaluci. Lično verujem da će ključni izazov na Balkanu biti pitanje Bosne i Hercegovine, a simoblična indikacija tome je možda i činjenica da je Bajdenova turneja počela u Sarajevu".
Glas Amerike: Kako bi Beograd mogao da se postavi prema takvim izazovima?
Majer: "Oduvek sam mislio da Beograd treba da ostane na braniku svojih interesa vodjenjem realno nezavisnije politike, uz održavanje konstruktivnih odnosa sa SAD, EU i širenjem saradnje, posebno ekonomske, sa Rusijom, Kinom, Japanom, i drugim zemljama. Isto tako, mislim da će budući odnosi izmedju Srbije i SAD prolaziti kroz faze neizvesnosti i prilagodjavanja. Dakle, pored, kako sada to izgleda, stabilizacije odnosa Vašington-Beograd, kao rezultata Bajednove posete, Srbija bi trebalo da afirmiše svoje interese u pogledu, recimo, EU i NATO-a, i sprovodi spoljnu politiku pre svega diktiranu nacionalnim interesima".