Linkovi

Nezdrava ishrana uzrok oboljenja i gojaznosti u Rusiji


Masne kobasice, piroške, vodka i povremeno kavijar, elementi su tradicionalne ruske hrane. Lekari kažu da je ona daleko od najzdravije na svetu i da je stopa srčanih oboljenja u Rusiji veoma visoka – druga na svetu. U zvaničnim medijima se navodi da 16 miliona Rusa boluje od kardiovaskularnih bolesti. Međutim, s obzirom da ruska privreda opada zbog niskih cena nafte i globalne finansijske krize, nadležni za zdravlje u Rusiji vide priliku za promenu tradicionalne ishrane.

Posle godina ekonomskog rasta i napretka, težina ruskog stanovništva raste. Moskovski Institut za hranu kaže da 25 odsto Rusa ima prekomernu težinu. Svaka osoba je u proseku u protekloj deceniji dobila dva kilograma. Privreda je u prva tri meseca ove godine opala za više od 9 odsto. Nezaposlenost raste, a vrednost rublje se smanjivala tokom najvećeg dela ove godine. Ali ruski zdravstveni stručnjaci u tim nevoljama vide priliku za poboljšanje tradicionalnih prehrambenih navika.

Nacionalna zdravstvena služba je napravila „dijetalni jelovnik“, da bi promovisala jeftinije i zdravije obroke, kaže Aleksandar Baturin, zamenik direktora moskovskog Instituta za hranu.

„Nažalost, Rusi nemaju najdelikatnije figure i najveći deo stanovništva ima višak težine. To je glavni faktor u razvoju kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i sličnih oboljenja. Svi znaju, ali malo ko uzima u obzir činjenicu da su te bolesti povezane sa hranom.

Institut za hranu je objavio niskokalorični jelovnik za ljude i sa niskim i sa visokim prihodima.

Tu nema ničeg egzotičnog – žitarice, povrće, meso, ništa neobično. Ali takva hrana nije delikatesna, jeftinija je i dostupna većini ruskog stanovništva“, naglašava Baturin.

U publikaciji se preporučuje doručak od ječmene kaše i prženih jaja, sa šoljom kafe od cikorije. Ručak i večera sadrže boršč, supu od repe, salatu i prženu ribu. Riba je pri vrhu spiska. Preporučuje se da se koristi najmanje tri puta nedeljno. Ali na ulici, Moskovljani kažu da ekonomske nevolje nemaju veliki uticaj na njihov jelovnik.

Sada jedemo manje i svakodnevno kupujemo hranu. Prestali smo da gomilamo rezerve. Počeli smo da se hranimo jednostavno, bez luksuza, samo minimum“, kaže Aleksandar.

Moja ishrana se nije promenila, bez obzira na više cene. Moramo da jedemo i da bismo jeli - radimo više“, naglašava Tatjana.

U sovjetsko vreme, vlast je podsticala ljude da poboljšaju ishranu izmišljajući parole poput one da je „četvrtak riblji dan“. Još nije jasno da li će sada nacija kao presudni faktor u prodavnici da izabere hranljivost, ili cenu ili ukus hrane.

XS
SM
MD
LG