Za komentar povodom, kako neki ukazuju, istorijske posete potpredsednika Sjedinjenih Država Džozefa Bajdena Sarajevu, Beogradu i Prištini zamolili smo potpredsednika vašingtonskog Instituta za mir, Danijela Servera.
Server: “Potpredsednik Bajden je u Sarajevu vrlo jasno izrazio svoje nestrpljenje i nezadovoljstvo zbog činjenice da Bosna i Hercegovina nije ostvarila veći napredak i apelovao je na njene lidere da krenu putem izgradnje jedne evropske zemlje i odbace opterećenja prošlosti. S druge strane, Beograd u poslednjih par godina takodje nije postigao značajniji napredak prema Evropskoj uniji.”
Glas Amerike: Tokom posete potpredsednika Bajdena Beogradu bilo je reči i o Kosovu?
Server: “Kosovo je faktički nezavisno i svi srpski političari to shvataju, ali oni se očajnički drže severnog dela Kosova, koje ima većinsku srpsku populaciju, i smatraju da imaju neki vid nejasnog suverniteta nad celim Kosovom, a posebno severnim delom. Mislim da to nije tako. Pre svega, treba shvatiti da članstvo Srbije u EU nije moguće sve dok Srbija ne prihvati nezavisnost Kosova. 22-e zemlje EU su priznale Kosovo, pa i da sve zemlje unije prihvate učlanjenje Srbije, a jedna to odbije, poput Holandije, Srbija neće postati članica. Uprkos svoj retorici, po mom mišljenju, budućnost Srbije u EU će ipak zavisiti od rešenja kosovskog problema.”
Glas Amerike: Da li poseta potpredsednika Bajdena Beogradu predstavlja pokušaj, kako mnogi smatraju, unapredjenja odnosa izmedju SAD I Srbije i zašto baš u ovom trenutku?
Server: “SAD imaju novu administraciju, koja želi da ponovo naglasi izvesne spoljnopolitičke prioritete, posebno u pogledu nekih područja Balkana u kojima nisu rešena sva pitanja, a koja se odnose na Sarajevo, Beograd i Prištinu. Bajden upućuje poruku da SAD stvarno žele da prodube saradnju sa Srbijom i da pomognu u rešavanju regionalnih problema. Medjutim, nije jasno da li je Beograd spreman da donese kritične odluke da bi unapredio odnose sa SAD.”
Glas Amerike: Potpredsednik Bajden je, medjutim, najavio da SAD neće insistirati da Beograd prizna Kosovo?
Server: “Mislim da je to sa njegove strane prihvatanje neizbežnog, odnosno da Beograd neće uskoro priznati Kosovo. Pored toga, novim srpskim ustavom priznavanje Kosova se tretira kao izdaja. Istovremeno, smatram da je veoma važno da Srbija pokaže veću saradnju i uputi snažan signal da će da prihvati kosovsku državu, što može da se učini, recimo, prihvatanjem članstva Kosova u Generalnoj skupštini UN. To ne podrazumeva priznanje nezavisnosti Kosova, ali zahteva da Beograd uputi signal Moskvi da prihvati članstvo Kosova u Generalnoj skupštini.”
Glas Amerike: Šta mislite o popularnom evropskom konceptu regionalizacije, posebno u pogledu Kosova?
Server: “Mislim da je regionalizacija, odnosno, decentralizacija, deo solucija širom Balkana i izvestan stepen samouprave na lokalnom nivou je dobra ideja. Medjutim, ne verujem da bi decentralizaciju trebalo legitimo koristiti kao izgovor za podelu Kosova, na čemu Beograd radi u pogledu severnog Kosova i srpskih enklava. Ako govorimo o decentralizaciji onda o tome treba razmišljati u kontekstu dobro definisanog suvereniteta, a zna se da je severni deo Kosova pod suverenitetom Prištine. Govoreći o konceptu regionalizacije, Beograd bi trebalo da ima u vidu da bi taj princip mogao da se primeni i u Preševskoj dolini na jugu Srbije, a ako bi Republika Srpska stekla pravo na otcepljenje od Bosne i Hercegovine, onda zašto ne bi i Sandžak u odnosu na Srbiju?”
Glas Amerike: Da li poseta potpredsednika Bajdena predstavlja signal da Evropska unija nije delovala dovoljno uspešno u regionu i da će se SAD od sada intenzivnije angažovati?
Server: “Mislim da se moze reći da SAD nisu bile u potpunosti zadovoljne delovanjem EU, recimo u Bosni i Hercegovini. Medjutim, ova američka inicijativa ne podrazumeva ponovno preuzimanje kontrole nad situacijom u tom regionu, već više da se podstakne i usmeri evropsko angažovanje, što se ogleda i u činjenici da je sa potpredsednikom Bajdenom u Bosni boravio i visoki predstavnik Evropske unije, Havijer Solana.”