Linkovi

Američki zakonodavci razmatraju ideju da Guantanamo bude i zatvor i sudnica


Odluka američkog predsednika Baraka Obame da nastavi da koristi vojne sudove za sudjenje pritvorenicima osumnjičenim za terorizam i postavi krajnji rok za zatvaranje vojnog zatvora u zalivu Guantanamo na Kubi, privukla je pohvale i kritike u televizijskim političkim kontakt programima u nedelju, ponekad iz neočekivanih izvora.

Zakonodavci iz Republikanske i Demokratske stranke pozdravili su saopštenje predsednika Obame da će pritvorenicima biti sudjeno pred vojnim sudovima, uz neke nove oblike pravne zaštite za pritvorenike. Obe strane izražavaju pohvale toj ideji dok kritičari optužuju predsednika da je pogazio obećanja data tokom kampanje, da će sprovesti reforme.

Grupe za ljudska prava i neki zakonodavci, uključujući samog Obamu, kritikovali su te tribunale korišćene tokom Bušove administracije govoreći da su oni potkopali pravni proces.
Demokratski senator iz Virdžinije, Džim Veb je, u nedeljnom programu TV mreže ABC „Ove nedelje sa Džordžom Stefanopulosom“, izgleda odustao od svojih ranijih kritika pomenutih vojnih sudova. On je ovako objasnio zašto sada podržava tu ideju.

Potrebni su nam sudovi poput ovih, jer postoje dokazi koje ne možete da iznosite na redovnim američkim sudovima – odnosno tajne informacije koje bi mogle da imaju uticaja na način na koji prikupljamo obaveštajne podatke, a u Gvantanamu imamo sredstva koja to mogu da sprovode,“ rekao je Veb.

O tome kako suditi grupi od oko 240 pritvorenika koji su i dalje u Gvantanamu nemoguće je govoriti, a ne raspravljati o tome gde bi oni otišli kada se taj centar bude zatvorio.
Zakonodavci ozbiljno razmišljaju o tome. Neki, koji kao senator Veb žele da se taj objekat zatvori, pitaju se da li je Obamin rok za zatvaranje, u januaru naredne godine preblizu. Tako misli i lider senatske manjine, republikanac iz Kentakija Mič Mekonel, koji se pojavio u nedeljnom TV programu mreže Foks:

Mislim da Gvantanamo treba da ostane otvoren. To je savremeni objekat vredan 200 miliona dolara. Niko nikada nije odatle pobegao. On ima sudnice za vojne tribunale, koji su - kako je predsednik, po mom mišljenju sada ispravno procenio – dobro mesto da se sudi tim teroristima,“ rekao je Mekonel.

Republikanski senator iz Arizone Džon Kajl podvukao je da bi zatvorenicima trebalo pružiti dodatna prava kad vojni tribunali počnu ponovo da operišu. Te promene, izmedju ostalog, uključuju pružanje pritovrenicima većeg izbora u pogledu advokata i zabranu korišćenja priznanja stečenih grubim metodama ispitivanja. Kil kaže da bi te reforme mogle da ućutkaju kritičare prethodnog sistema tribunala, ali je izneo gledište da bi promene mogle da potkopaju sudsku efikasnost. On je o tome govorio u programu „Ove nedelje sa Džordžom Stefanopulosom.“

To bi liberalizovalo stvari do odredjene mere. Moramo da sačekamo i vidimo da li su te liberalizacije suviše velike da stvar više ne funkcioniše,“ rekao je Kajl.

Medjutim, čak i uz promene, organizacija Američki savez za gradjanske slobode, koja se bori za građanska prava, želi da se pritvorenicima sudi pred krivičnim, a ne pred vojnim sudovima. Antoni Romero, izvršni direktor ove nevladine organizacije izjavio je sledeće u programu mreže CBS „Suočite se sa nacijom“.

Imamo kapacitete. Imamo zatvore koji mogu da ih drže. Imamo najprecizniji pravni sistem na svetu. Upotrebimo ga. Nemojmo praviti novi,“ rekao je Romero.

Nije još saopšteno kojim pritvorenicima bi se moglo suditi pred civilnim sudovima, a koji bi mogli da budu suočeni sa tribunalima. Grupe za zaštitu gradjanskih prava strahuju da bi nekima sudjenje moglo da bude odlagano u nedogled. Predsednik Obama će zatražiti odlaganje od 120 dana u devet slučajeva koji čekaju na sudjenje kako bi se u sistem tribunala uvele promene.

XS
SM
MD
LG