Masovno gajenje voća, povrća i cveća spada u krupnu privredu u Sjedinjenim Državama, ali ti usevi zahtevaju mnogo više ljudskog rada nego, na primer, pšnica ili kukuruz. Suočeni sa sve skupljom radnom snagom, ili njenim nedostatkom, kao i sa sve većom potražnjom za jeftinim proizvodima, voćari i povrtari upinju se da smanje svoje troškove bez povećanja cene otkupa. U tome bi uskoro mogla da im pomogne najnovija robotska tehnologija.
Pradeda Krega Senoviča je
nekada na svom imanju u Pensilvaniji gajio povrće. Pre četiri godine Senovič je
na istom imanju posadio 1300 stabala jabuke.
„Ovo su patuljasta
stabla, koja ne rastu više od 3 metra. Na istom mestu može da se posadi
mnogo više takvih stabala što povećava prinos,“ pokazuje Senovič.
Senovič, inače inženjer, sam je sagradio sistem za navodnjavanje, meteo stanicu i senzore povezane sa njegovim kompjuterom.
„Kada je linija vlažnosti zemljišta visoka, znači da je ono veoma suvo,“ kaže on...
…što
je podatak o zdravlju drveća. Iako voli da radi u voćnjaku, Senovič
kaže da su neki poslovi dosadni i da iziskuju mnogo vremena.
„Bilo bi lepo imati automate, makar samo za košenje trave, za šta je meni potrebno više sati," dodaje Kreg Senovič.
To
je jedan od razloga što je rado primio naučnike sa Univerziteta Karnegi
Melon, koji u saradnji sa Sekretarijatom za poljoprivredu testiraju u
Senovičevom voćnjaku poljoprivredne robote. Direktor projekta, profesor
robotike Sandživ Sing, kaže da bi košenje trave bilo lako.
„Na ovo vozilo mogli bismo da prikačimo kosilicu koja bi lako kosila travu u voćnjaku," kaže Sing.
Vozilo
je na električni pogon. Njegovim kretanjem upravljaju dva laserska
skenera, montirana na prednjem braniku, koji 13 hiljada puta u sekundi
osmatraju prostor i vode ga između drveća. Sing kaže da bi dodatni
senzori i kamere mogli da upozoravaju voćare na pojavu bolesti ili
štetnih insekata.
„Ako se javi neki problem sa navodnjavanjem,
insektima ili bolestima drveća, farmer bi mogao da pogleda mapu pošto
robot obiđe voćnjak, i oceni da li je potrebna bliža inspekcija,"
dodaje on.
U drugom sličnom projektu, na jednoj plantaži
pomorandži, na Floridi, testiraju se automatski traktori. Kris Dima,
stručnjak Nacionalnog centra za robotiku, na Univerzitetu Karnegi
Melon, kaže da nadzornik može da prati na ekranu nekoliko traktora
odjednom.
„Traktori su sasvim autonomni, a čovek je tu samo ako se pojavi neki problem," kaže Dima.
On dodaje da cilj nije da se razviju potpuno autonomne operacije, već da se pomogne farmerima po njima pristupačnoj ceni.
„Pored
dokazivanja da je ovo moguće, treba još raditi na snižavanju cene ove
tehnologije i njenom prilagođavanju za masovnu proizvodnju,“ kaže Dima.
U
svom voćnjaku Kreg Stenovič zadovoljno posmatra vozilo koje se kreće
između drveća. On se nada da će ovi testovi pomoći da automatske
poljoprivredne mašine uskoro počnu da pomažu farmerima.