Ko upravlja Rusijom - Medvedev ili Putin?

Dimitri Medvedev položio je zakletvu na predsednički položaj 7. maja, 2008. Njemu je predata akten tašna sa šiframa ruskih nuklearnih snaga, posle čega je izneo prvo od mnogih svojih obećanja: da će razvijati ekonomska i građanska prava u zemlji. U roku od dva sata, Medvedev je imenovao svog prethodnika, Vladimira Putina, na položaj premijera.

Godinu dana kasnije, zakonodavni rezultati Medvedeva nisu baš obimni. Najvažniji među njima je amandman kojim se produžuje predsednički mandat – za koji neki kažu da će pomoći Putinu da se vrati na taj položaj.

Kritičari, kao što je šef Komunističke partije Genadij Zjuganov, sa podozrenjem gledaju na Medvedeva.

Zjuganov kaže da je Medvedev davao mnoga obećanja, od suzbijanja korupcije do neophodnosti dijaloga, pa je čak podneo nacrt zakona o garantovanom pristupu opozicionih stranaka televiziji. Ali Zjuganov kaže da njihova primena u stvarnosti, od strane vlade, ministara, guvernera i regionalnih vlasti, pokazuje suprotno.

Medvedev je hvaljen kada je govorio o demokratskim reformama i sastancima sa aktivistima za ljudska prava, ali ti aktivisti kažu da policija ne prestaje da ih uznemirava.

Urednica časopisa moskovskog ogranka Karnegijevog centra, Pro et kontra, Maša Lipman, kaže da ti sastanci nisu ni na koji način umanjili moć Kremlja.

„Manje više, poruka je: ako imate kritičke ideje dođite i iznesite ih meni. Ne uznemiravajte javnost, ne pokušavajte da podstičete nepoželjna raspoloženja,“ kaže Lipmanova.

Tokom prošlogodišnje predizborne kampanje, Vladimir Putin je rekao da će Dimitri Medvedev nastaviti sa uspešnom ekonomskom politikom njegove administracije. Ruska berza je reagovala na ustoličenje Medvedeva skokom vrednosti deonica. Ali od tada, ekonomija je doživela sunovrat. Iako je priznao da u Rusiji postoji loša ekonomska razuđenost i da je finansijski sistem neadekvatan, Putin kaže da su za to odgovorne strane zemlje, a ne ruski lideri.

Putin kaže da su jeftin novac i nevolje američkog kreditnog sistema izazvali lančanu reakciju, paralizovali svetski monetarni sistem i stvorili opšte nepoverenje prema tržištu, što je, naravno, uticalo na razne sektore privrede.

Ali ostaje pitanje, ko je za kormilom u Rusiji? Medvedev je upitan o tome na konferenciji za novinare, dan posle njegovog izbora, 1. marta 2008.

Njegov odgovor je bio da, prema Ustavu Ruske federacije, predsednik vodi spoljnu politiku. Ali tokom krize sa Gruzijom, avgusta iste godine, umesto Medvedeva u oblast konflikta odleteo je Putin, da bi podigao moral i izdao naređenja ruskim trupama.

Maša Lipman kaže da se odluke u Rusiji ne donose u državnim institucijama, već u aranžmanima iza zatvorenih vrata.

„Ko je imenovao koga? Ko kome duguje uslugu? Ko je čiji klijent? Kome je narod lojalan?“ pita ona.

Maša Lipman dodaje da je Vladimir Putin, iako više nije predsednik, uspeo da zadrži političku vlast jer i dalje ima kontrolu nad najosetljivijim delovima aparata, kao što su oružane snage i državna bezbednost.

Prema anketi koju je kanadska agencija Gloub Sken nedavno sprovela za račun Ruske sekcije britanskog Bi-bi-sija, samo 15 odsto ruskih građana veruje da Medvedev ima istinsku moć. Ovaj rezultat je za tri procenta viši od rezultata ankete koju je u februaru sproveo moskovski centar Levada. Obe ankete pokazale su da približno 50 odsto Rusa veruje da su predsednik i premijer podjednako podelili moć.