Politički eksperti kažu da je predsednik Barak Obama uspeo da poboljša najmanje jedan ton u američkoj spoljnoj politici, ali da za sada još nema opipljivih rezultata.
Možda najodvažniji spoljnopolitički potez Obama je napravio šest nedelja pre inauguracije, kada je svoju bivšu stranačku rivalku, Hilari Klinton, nominovao za državnog sekretara, uprkos onome što je govorila tokom kampanje.
„Američki narod neće morati da nagađa da li shvatam probleme i da li će mi u kritičnim trenucima trebati spoljnopolitički priručnik,“ rekla je Hilari Klinton tokom predizborne kampanje.
Ali kada je Obamina nominacija postala sigurna, kandidati su zanemarili razlike u gledištima i prvi put se zajedno pojavili u jednom gradiću u Nju Hempširu, čije ime znači „jedinstvo“.
„Ona je sjajna. To hoću da naglasim,“ rekao je tom prilikom Obama.
Hilari Klinton je izjavila da ne sumnja u Obaminu sposobnost rukovođenja.
„Znam da on kao vrhovni komandant nikada neće oklevati da primeni silu kada je potrebno, niti se uzdržavati od diplomatije kadgod je moguće,“ rekla je Hilari Klinton.
Prilikom potvrđivanja u Senatu, Klinton je rekla kolegama da će se u spoljnoj politici Obamina administracija manje oslanjati na konfrontaciju.
Moramo da koristimo takozvanu „mudru silu,“ odnosno sva raspoloživa sredstva – diplomatska, ekonomska, politička, vojna, pravna i kulturološka,“ rekla je Hilari Klinton.
Za razliku od Buša, Obama je imenovao specijalne izaslanike za svetska krizna žarišta – za Avganistan i Pakistan bivšeg balkanskog izaslanika, Ričarda Holbruka, a za arapsko-izraelski konflikt – bivšeg senatora Džordža Mičela.
„Ne potcenjujem teškoće ovog zadatka. Situacija na Bliskom istoku je zapaljiva, kompleksna i opasna,“ rekao je Mičel.
Severnom Korejom i njenim nuklearnom programom baviće se diplomata-veteran, Stiven Bosvort. Iako pozdravljen u Seulu, Bosvort nije pozvan i u Pjongjang. Nekoliko nedelja kasnije… Severna Koreja je, prkoseći svetu, testirala dugometnu raketu i povukla se iz pregovora o svom nuklearnom programu.
Obama je izazvaoo kritike republikanaca zbog nuđenja dijaloga sa Iranom i Kubom i zbog prijateljskog rukovanja na samitu obe Amerike sa levičarima, kao što je venecuelanski lider Ugo Čavez. Republikanac Koni Mek, rekao je da pružanje ruke neće promeniti Kubu niti Čaveza.
„Imali smo isti scenario kada je došlo do kubanske raketne krize, i kada je Iran koristio Venecuelu za sticanje uticaja u regionu,“ rekao je Mek.
Ali Danijel Hamilton, sa Univerziteta Džouns Hopkins, pozdravlja Obamino nastojanje da SAD ponovo postanu pouzdani globalni partner.
„Neko ko pruža ruku neprijateljima čak ako se ne slaže sa njima, ali je spreman da razgovara o razlikama – to je poruka poslata tokom prvih stotinu dana,“ kaže Hamilton.
Analitičari su pozdravili i Obamina nastojanja da poboljša odnose sa Rusijom i Kinom. Majkl O’Henlon, iz vašingtonskog Instituta Brukings, kaže da je prerano reći da li će promenjeni ton dovesti do diplomatskih uspeha.
„Ne može se reći da su odmah počeli da plivaju. Uzdržaću se od suda jer čekam da reše neki problem pre nego što počnem da im aplaudiram“ kaže O’Henlon.
Danijel Hamilton dodaje da se i on uzdržava da ovako rano oceni Obamu i da će godinu i po dana na položaju biti mnogo bolji trenutak za to.