„Nije jasno da li ruski lideri imaju jasnu predstavu o tome u kom pravcu žele da se zemlja kreće što predstavlja problem za Sjedinjene Države i ostali svet,“ kaže u drugom delu razgovora za Glas Amerike, Maša Lipman, saradnica moskovskog ogranka Fondacije Karnegi.
Nepoštovanje Rusije i njenih spoljnopolitičkih interesa od strane Bušove administracije znatno je doprinelo pogoršanju veza između Vašingtona i Moskve, smatra Maša Lipman.
„Jedan od razloga što su američko-ruski odnosi u prethodnom periodu upoređivani sa danima Hladnog rata je naglo smanjenje broja kontakata i na državnom i na civilnom nivou. Iskreno se nadam da će obnavljanje pregovora o kontroli naoružanja dovesti do intenzivnijih kontakata. Izgledi za dijalog dvojice predsednika, Obame i Medvedeva, takođe su mnogo bolji nego za vreme Buša. Prvi susret ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova sa državnim sekretarom Hilari Klinton bio je neuporedivo bolji nego njegovi susreti sa Kondolizom Rajs,“ kaže Maša Lipman.
U cilju prevazilaženja uverenja koje vlada u Moskvi da Vašington ne poštuje interese Rusije, pokrenuta je inicijativa za uspostavljanje bilateralne komisije na čijem čelu bi bili američki potpredsednik Džo Bajden i ruski premijer Vladimir Putin. Rusija želi da bude tretirana ravnopravno, kaže Lipman.
„Rusija se osećala poniženom u periodu posle pada Sovjetskog Saveza, kada je bila slaba. Imala je utisak da Zapad to uzima zdravo za gotovo i da koristi njenu slabost za širenje NATO-a i akcije kao što je bilo bombardovanje Jugoslavije. Kad god je protestovala, Moskva je bila ignorisana. Poruka je bila: 'zaboravite na prigovore, to nije vaš posao'. Tako se osećao Putin lično i većina ruskog naroda,“ kaže Maša Lipman.
Po rečima naše sagovornice, kada je Rusija pod Putinom počela da dobija na ekonomskoj snazi, Moskva je okrenula list i u mnogim pitanjima prestala da sarađuje sa Zapadom.
„Ne mogu da kažem da je Rusija u potpunosti prevazišla osećaj gubitka prestiža posle raspada Sovjetskog Saveza i ona još uvek ne zna gde se tačno nalazi u svetu. Takođe nije jasno da li Rusija i njeni lideri imaju jasnu predstavu u kom pravcu žele da se zemlja kreće. Da li želi da bude zemlja na koju drugi gledaju sa podozrenjem ili namerava da razvija bliže, čvršće odnose sa ostalim svetom? Da li namerava da se služi 'mekom silom' ili neće prezati od primene 'tvrde sile'? Za Sjedinjene Države i ostali svet to predstavlja problem, jer je teško izgrađivati čvršće veze sa Rusijom koja još uvek ne zna na čemu je“, upozorava saradnica Fondacije Karnegi.
Mada je novi američki predsednik pokazao da je spreman da vodi računa o mišljenju ruskih partnera, nije izvesno da će američko-ruski odnosi teći glatko, smatra Lipmanova.
„Dve takozvane crvene crte su – proširenje NATO-a, odnosno pitanje učlanjenja Gruzije, i izgradnja američkog antiraketnog štita u Centralnoj Evropi. Rusija želi garancije da do toga neće nikada doći. Međutim, predsednik Obama je na nedavnom samitu Evropske Unije u Pragu indirektno rekao da takvih garancija neće biti,“ kaže Maša Lipman.
Po mišljenju naše sagovornice, iako bi Sjedinjene Države i Rusija mogle da se sporazumeju u oblastima kao što su kontrola naoružanja i zabrana širenja oružja masovnog uništenja, to nije garancija da će sa novim američkim predsednikom odnosi između dve zemlje teći uzlaznom linijom.
„Tokom višegodišnjeg međusobnog nepoverenja, Rusija je postala izuzetno težak partner Americi, Evropi i drugim zemljama. Rekla bih da je to postalo čak ozbiljno oruđe, odnosno deo pregovaračke moći Moskve, koja kaže: „Nećete dobiti ništa od onoga što zahtevate od nas. Ostajemo odlučni i čvrsti i nećemo ništa činiti samo zato da bi vama izašli u susret," kaže Maša Lipman.
Rusija se neće lako odreći tog oruđa, zaključila je saradnica moskovskog ogranka Fondacije Karnegi.