Evropski lideri obećali su američkom predsedniku Baraku Obami podršku za njegovu novu strategiju u Avganistanu, pred početak dvodnevnog samita NATO-a, koji je večeras otvoren radnom večerom svih šefova država i vlada zemalja članica, u nemačkom gradu Baden-Badenu.
Nemačka kancelarka Angela Merkel uverila je Obamu da će njena zemlja preuzeti svoj deo odgovornosti u Avganistanu, francuski predsednik Nikola Sarkozi obećao je pomoć u rekonstrukciji zemlje i obuci policije, Velika Britanija se obavezala da pošalje dodatni broj trupa, a manji dodatni kontingent vojnika obrećala je i Španija.
Na početku trećeg dana svoje evropske turneje američki predsednik boravio je u Strazburu u Francuskoj, gde se sastao sa francuskim kolegom Sarkozijem, a posle toga učestvovao na skupu na kojem je odgovarao na pitanja građana. Jedna od glavnih tema o kojoj se govorilo u Starzburu bilo je neširenje nuklearnog naoružanja, a obojica lidera obećala su da će više sarađivati u sprečavanju Irana da razvije takvu vrstu oružja.
Spoljna politika bila je na vrhu agende američkog i francuskog predsednika tokom njihovog sastanka u Strazburu. Na konferenciji za novinare, dvojica lidera naglasila su važnost sprečavanja širenja nuklearnog naoružanja, a predsednik Obama takođe je apelovao na Severnu Koreju da obustavi planove za lansiranje rakete dugog dometa.
"Jasno smo stavili do znanja Pjongjangu da je raketna proba provokativna, da umnogome zateže šestostrane pregovore i da bi trebalo da odustanu od lansiranja", rekao je Obama.
Francuski predsednik govorio je o potrebi da se Iran spreči da razvije nuklearno oružje, rekavši da je poslednja stvar koja je potrebna svetu "novi hladni rat ". Obama se složio sa njim:
"Trebalo bi da postoji mehanizam koji poštuje suverenitet Irana i dozvoljava im da razvijaju nuklearnu energiju za mirnodopske potrebe, ali i da se povuče jasna granica, jer ne možemo imati trku u nuklearnom naouružanju na Bliskom istoku".
Obama i Sarkozi govorili su i o ratu u Avganistanu. Obama je pohvalio Francusku, jer se obavezala da obezbedi trupe za pomoć stabilizacije Avganistana, dok je Sakrozi naglasio da njegova zemlja u potpunosti podržava novu američku strategiju u u toj zemlji.
Kasnije, na skupu, na kome je Obama odgovarao na pitanja građana, uglavnom nemačkih i francuskih studenata, atmosfera je postala manje formalna.
Priredili su mu topao doček, a Obama je u govoru, pre dela sa pitanjima i odgovorima, pričao o potrebi da se poprave odnosi između SAD i Evrope.
"Ne smemo dići ruke jedni od drugih. Moramo obnoviti ovu vezu za novu generaciju, u novom veku. Moramao se čvrsto držati naših zajedničkih vrednosti, i našeg uzajamnog poverenja".
Ako se izuzmu akcenti, ceo događaj je izgledao poput skupa u okviru predsedničke kampanje u SAD.
Predsednik Obama dan je završio s druge strane reke Rajne, sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel. Posle sastanka, dvoje lidera održali su zajedničku konferenciju za novinare, na kojoj je predsednik Obama najviše vremena posvetio ekonomskoj krizi.
„Tokom poslednjih nekoliko dana, ono čime se borimo jeste ekonomska kriza kakvu nismo videli od 30-tih godina prošlog veka, a vrlo jasan pokazatelj za nas u SAD je današnji izveštaj da je 663 hiljade ljudi samo ovog meseca ostalo bez posla, što je stopu nezaposlenosti dovelo do 8,5 odsto, najviše u poslednjih 25 godina. Od početka finansijske krize i recesije izgubili smo preko pet miliona radnih mesta. Jasno je da su SAD teško pogođene, ali ono o čemu smo razgovarali i razglog zbog koga smo reakovali brzo i odlučno u Londonu, jeste činjenica da niko ne može da se izoluje od globalnog tržišta, da su svetske ekonomije sada toliko zavisne jedna od druge. Kapital se preliva preko granica u treptaju oka, i kao posledica toga, ukoliko nemamo usaglašenu akciju, imaćemo zajednički neuspeh“.
Predsednik Obama sutra nastavlja učešće na samitu NATO-a, a do kraja evropske turneje očekuju ga poseta Češkoj i Turskoj.