Bivši potpredsednik Svetske banke, a sada izvršni direktor Volfensonovog centra za razvoj i globalnu ekonomiju pri Institutu Brukings u Vašingtonu, Johanes Lin, za "Glas Amerike" govori o temama koje će biti na dnevnom redu samita Grupe 20, zakazanog za 2. april, u Londonu.
Prema rečima Johanesa Lina, svetska ekonomija je, od početka globalne finansijske krize prošle jeseni, nastavila da se usporava.
„Postalo je svima jasno da je od prošlog oktobra recesija postala teža. Predviđa se negativna stopa rasta za svet u celini, što nije zabeleženo poslednjih možda 50 godina. Industrijski razvijene zemlje beležiće ove godine negativne stope rasta od minus dva do minus tri odsto. Nemačka predviđa čak minus četiri odsto. Svetska banka predviđa da bi do kraja godine broj nezaposlenih na afričkom kontinentu mogao da premaši 50 miliona“, kaže Lin.
On ističe da većina ekonomista smatra da deo rešenja leži u preduzimanju energičnih stimulativnih mera za podsticanje privrede, od strane industrijski najrazvijenih zemalja sveta.
„Reč je uglavnom o zemljama Grupe 20, na koje otpada oko 90 odsto globalne privrede i dve trećine svetskog stanovništva. Mislim da se većina ekonomista slaže da bi na predstojećem samitu G-20 u Londonu, trebalo da bude postignut sporazum o zajedničkoj akciji za stimulisanje nacionalnih privreda. Najvažnije je da se pomoću tih mera ponovo uspostavi globalna ekonomska ravnoteža, poremećena zbog ogromnih američkih dugovanja s jedne, i ogromnih trgovinskih i valutnih rezervi zemalja kao što su Kina, Brazil, Japan, Južna Koreja, pa i evropske zemlje, s druge strane“, smatra Lin.
On međutim dodaje da će globalni debalans ostati nepromenjen, ukoliko samo Sjedinjene Države budu sprovele stimulativne fiskalne mere.
„U toku je velika debata, posebno između Sjedinjenih Država i Evropske Unije. Evropljani ne žele da se nađu u sitiuaciji da se prekomerno zadužuju i veoma su oprezni. Američka administracija, sadašnja kao i prethodna, tvrdi da treba delovati što pre na zaustavljanju recesije. Bitno je uveriti Evropljane da ovog puta ne mogu da računaju na Ameriku da sama reši globalnu krizu, jer bi bez kolektivne akcije recesija mogla da bude duža i bolnija nego što treba“, naglašava Lin.
Prema njegovim rečima, usporavanje svetske ekonomije najteže je pogodilo zemlje u razvoju.
„Najveći ekonomski šok tek nailazi u takozvanoj 'stvarnoj ekonomiji'. Za zemlje u razvoju to znači nagli pad potražnje njihove robe na svetskom tržištu. Za mnoge od njih, izvoz je glavni izvor čvrste valute. Ali zbog recesije je došlo ne samo do manjeg obima, nego i pada vrednosti izvoza. Cena hrane, sirovina, pamuka, kakaa, pirinča, pale su na izuzetno nizak nivo. Manja zarada od spoljne trgovine veoma se brzo odražava na druge sektore, na mogućnost uvoza, obim monetarnih rezervi, državne prihode, privrednu aktivnost i nivo zaposlenosti. U svim tim zemljama još više će se smanjiti ionako skromni fondovi za obrazovanje, zdravstvo i druge socijalne beneficije. Produžena svetska recesija mogla bi da dovede do propasti već veoma slabih država i pojave ekstremizma i izbijanja nasilja u mnogim područjima trećeg sveta“, kaže bivši potpredsednik Svetske banke.
Lin tvrdi da je to jedan od razloga zbog kojih je sadašnji predsednik Svetske banke, Robert Zelik, nedavno predložio izdvajanje oko jedan odsto ukupnih sredstava banke za pomoć zemljama najugroženijih globalnom recesijom. „Zelikov potez je samo još jedan dokaz da smo svi u istom čamcu“, zaključio je Lin, bivši potpredsednik Svetske banke i izvršni direktor Volfensonovog centra za razvoj i globalnu ekonomiju, pri Institutu Brukings.