Evropski lideri su danas započeli samit koji je u celosti posvećen finansijskoj krizi u kojoj se našla Unija. Komisija i Savet brane evropski plan finansijskog oporavka, ekonomisti traže više novca, dok se, izmedju redova, potpuno izgubilo pitanje šta sa evropskim proširenjem na Zapadni Balkan. Ono je, po svemu sudeći, ostavljeno za vreme kada će se sa više optimizma gledati u evropsku budućnost.
Nimalo lak, gotovo životno važan zadatak je pred evropskim liderima. Naći formulu sigurnog ekonomskog oporavka u trenutku kada, primera radi, Španija već ima stopu nezaposlenosti od preko 15 odsto, a Francuska 8, što za sobom povlači ozbiljne socijalne probleme. Plan oporavka evropske privrede, sačinjen od strane Komisije i Saveta, trebalo bi da dobije podršku evropskih lidera. Prema njemu, prvobitno planiranih oko 200 milijardi za oporavak
ekonomija, u stvarnosti znači gotovo dvostruko toliko za ovu i narednu godinu, uključujući i novac za očuvanje kakve-takve socijalne stabilnosti, poput naknada za nezaposlene.
Medjutim, ekonomski eksperti kažu da je to nedovoljno. Treba uložiti više, poručuju oni, sa računicom da samo u ovoj godini treba svježeg novca 500 milijardi evra, a u naredne tri dvostruko toliko. Doda li se ovome i još uvek neizvesna sudbina Lisabonskog sporazuma, te junski izbori za Evropski parlament, gotovo očekivane su bile poruke poput one sa vrha nemačkih vladajućih demohrišćana da proširenje, sa izuzetkom Hrvatske, mora pričekati. Koliko god očekivane, poruke su krajnje loše, tvrdi austrijski socijalista, član Evropskog parlamenta, Hanes Svoboda.
"Poruka je veoma negativna, obeshrabrujuća za vlade regiona. Već sada mnoge od njih ne rade svoj posao jer znaju da će trebati godine za prijem i čelnici razmišljaju - zašto bih ja radio taj posao, kad mogu da budem jak premijer, umjesto da radim na kompromisima i unutrašnjim reformama. A taj trend će se nastaviti, što to znači da će mladi ljudi želeti da emigiraju iz zemlje koja nema budućnost, jer nema reformi, a to znači nema ni pristupanja Uniji. To će stvorii crnu rupu u regionu," kaže Svoboda.
Šefica delegacije Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu, Doris Pak je i sama pre nekoliko dana, podržavajući kancelarku Merkel, ukazala da, osim Hrvatske, nema govora o proširenju dok se ne urede stvari kod kuće.
"Ništa se ne menja - svaka balkanska država zna da ima perspektivu da postane članica EU. Ali, sve države zapadnog Balkana, ako njihovi političari zaista realno razmišljaju, kao i njihovi mediji, znaju da se u narednih pet godina jedna ili dve od država mogu približiti Uniji kako bi bile što bliže vratima, ali da neće moći i da prodju kroz njih," rekla je Doris Pak.